Istočnik

Бр. 24

ИСТОЧНИК

Стр. 375

жупи бањалучкој под планином Липљем. (Испореди: Годишњицу Николе Ћупића, год. II., стр. 261.) Ту у близини ваља свакако потражити и темеље и развалине манастира Ступља. Не могосмо наћи трага, куд су се дјели калуђери манастира Лип.ља послије његове пропасти. Јамачно претрпјеше они мученичку смрт на згаришту свога манастира! Л. Богдановић. ') Атанасије, Ароеније, Сава, Максим, ТеоФидо и Теодосије.

Р а з н о. Предаја иревишњег одличја Његовол Високопреосвештенству Господину АЕ и Митрополиту Николају. 1ЈЗ. децембра ов. г. у 10 Ј / 2 еахати пр. подне бијаше у дворани земаљске владе свечано раздјелење оних Превишњих одликовања за поједине достојанственике, чиновнике и грађане у Оарајеву, која су поводом 50-годишњег владалачког јубилеја 20. новембра подијељена била. Сам свечани чин раздјелења ордена извршио је поглавар земље, преузвишени госп. г. к. барон Апел са грађанским доглавником презвишеним госп. бароном Кучером, а свечаностн су присуствовали сви предстојници појединих одјељења земаљске владе и начелници појединих уреда, представници осталих грађанских власти у гра /Ју, један дио градског заступства са начелницима града и представницима појединих вјерозакона. — Поглавар земље отворио је свечаност — о којој ми доносимо толико, колнко се иста односи на предају превишњег одличја ЕБеговом Високопреосвештенству Господину Дабро босанском Митрополиту Николају — овом бесједом : „Поштована господо! Прије мјесец дана славили омо педесетогодишњпцу срећног владања Његовог Величанства нашег најмилостивијег Цара и господара Франца Јосифа I., али како Вам је познато, велика радост претворила се у црну жалост, те је Бзегово Величанство наш премило.тиви Цар и господар провео свој знаменити јубилеј у тихој жалости и у кругу своје породице. Но у великој доброти свога срца, у великој милости своје узвишене душе наш премилостиви Цчр и господар ипак није хтио, да овај значајни јубилеј прође без дубљег спомена, без видљиве милости и признања за многе од оних, који вјерно и лојално служе државу, војску и поједине вјерозаконе у држави, Његово Величанство наш премилостиви Цар и господар подијелио је с тога, за успомену на дан свога јубилеја многа сјајна одликовања, од којих је велик дио запао и Босну и Херцеговину. Нарочито је значајно, поштована господо, да је Његово Величанство удостојило своје особите милости и високог нризнања четири црквена веледостојника у земљи, од којих на првом мјесту Високопреосвештеног Архиепископа и Митрополита сарајевског, госп. Николаја Мандића. То је сјајан знак признања и одликовања за тежак положај господина АЕ и Митрополита, који — премда га са неке сгране неоправдано нападају — ипак свјесно брани и чува законе своје цркве, савјесно испуњава своју дужност и службу на срећу своје цркве и својих вјерних. Ја честитам Високопреосвештеном господину Митрополиту на овом царском одликовању од свога срца, и срећан сам, што ми је запала част, да му лично уручим високи