Istočnik

Бр. 3

источник

Стр. 39

га хтједе бацити кост, али на једном паде на узнако онесвијешћен. . . Прискочише домаћи прозору, али на улици нити бјеше војника нити икога другога да иде. Несретника ударила капља, па и ако је касније дошао себи, ипак је послије дугога мучења умр'о! Тако је опасно одбијати сиротињу и све убоге без разбора. Ако кећ не можеш ти расудити, да ли је просјак достојан милостиње, не осу^уј га, подај му ма најмање, колико можеш. А ако му не ћеш удијелити, а ти се уздржи, да не оправдаваш себе, зашто му не удијелиш; није твоје, да судиш оно, што не знаш; шрепусти ту ствар Богу, а себе прекори за немилосрђе према ближњему, и метни у срце споје, мјесто тога просјака, коме нијеси удијелио, да дадеш ономе своме сусједу, за кога сигурно знаш, да је сиромах, или да спустиш онај новчић у црквени тас, који је одређен за домаћу сиротињу. А понајбоље је да се сјетиш народне пословице: „Кад дајеш милостињу кроз прозор —- окрени се и моли се пред иконом", то јест: не гледај коме дајеш. Милостива рука не сиротује. А Вог је моћан да управи твоју руку, да даје баш ономе, ко највише треба. Бјеше један старац свештеник у Москви, који је имао обичај дијелити милостињу путем из цркве до куће овако: он би турио руку у џеп, извадио би отуда свакому сиромаху што било, некоме нешто, коме више коме мање, и никад није промишљао о томе, коме ће што дати, већ је то препустио вољи Божјој. — Поврх свега тога опет и опет понављам: чувај се да не осуђујеш оне, који просе од тебе; ако не удијелиш свакоме ; осуђуј себе због шкртоће, принуђавај себе, да укажеш ближњему помоћ, кад год би се теби обратио, попуни тајном милостињом оно, што не чиниш јавно, и Бог те не ће лишити своје милости ни овога ни онога свијета. ->■ I 4Дјелатност св. Јована Крститеља. Крштење Исусово. Из дјела П. Дидона: Исус Христос. Година 27-ма била је суботна година. Ратарски рад престао је. Не оре се и не сије се. Нзиве стоје на угару. Земља, животиње, људи, све се то одмара. Плод расте сам од себе и припада сиротињи, која на овај начин има једну годину слободе, изобиља и радости. Зборницо су сад о празницимаи молитвеним часовима пуније, него иначе. Путеви сијонски оживише од караваиа безбројних хаџија. Збијенији је скуп, који слушају законике. Како су сад људи мање били послом обузети, то су, по источн>ачком