Istočnik

Стр. 108

источник

Бр. 7

Герман Опачић, владика бачки, (Животописна црта.) Герман Опачић родио се 8. августа 1857. г. у Слабињи у Хрватској од родител>а Марка и Софије. Отац му тада бијаше свештенпком слабињским, а доцније поста парохом и окружним протопрезвитером у Војнићу, гдје га је таковога 1890. и смрт снашла. Мати му је умрла још млада. На крштењу доби име Милан. Кад је млађани Милан свршио оеновну школу у мјесту свога рођења, настави науке у државној гимназији загрепској и доврши их у српској гимназији новосадској 1877. год. По свршеној гимназији оде у Беч, гдје је 2 Ј / 2 године слушао правничке науке. Ту положи један државни испит, а ту је и као једногодишњи добровољац у војсци служио. Четири мјесеца бијаше војником и у окупацији Босне. У јесен 1880. г. упише се у богословију карловачку, коју 1884. редовно сврши. По свршеним богословским наукама није одмах примио на се свештенички чин, него га као свршена оогослова тадањи патријарх Герман постави за катихету на српској гимназији у Карловцима, у ком је својству послужио ревно и савјесно све до 1890. године. Но уз то се он 1889. прими и службе професора на богословији, н у овој служби истраје до 1891. године. Тек га с прољећа 1888. г. за монаха постриже пгуман Амфилехпје Јеремић у манастиру Кувеждину. По жељи његовој дано му буде у монаштву име Герман. Патријарх Анђелић 24. априла 1888 рукоположи га за јерођакона и постави за подбиљежника архидијецезалне конзисторије, Све ове службе и звања: катихетско, професорско и подбиљежничко, вршно је он савјесно и са пуно знања и вјештине. Год. 1880. разријеши га тадањи администратор Василијон Петровић дужности катихетске и повјери му звање конзисторијалног биљежника. Концем априла 1890. г. ступа на престо српске патријаршије Георгије Бранковић. За његово вријеме поче Герман брзо напредовати. 13. децембра 1880. г. нроизведен буде у чин протођакона, 6. октобра 1891. за архпђакона, 25. децембра исте године рукоположен је за свештеника-синђела, а већ 6. октобра 1892. за протосинђела. Тада имађаше уз своју редовну биљежничку службу да вршн и ове почасне дужности: актуара патроната гимназијског, члана испитног повјеренства за нолагање стјечајног испита у архидијецези п књижничара патријаршијске књижнице. Дне 18. октобра 1893. насмија се Герману особита срећа, Тога дана кад слављаше своје крсно име — би у синодској сједници као патријаршијски протосинђел изабран за владику бачког. Високим отписом од ) 1. марта 1894. Његово Велнчанство краљ Франц Јоспф I. нотврдп његов избор. 31. марта и. г. Герман положи у Бечу свечану заклетву на вјерност у руке Његова Величанства, ц на г Бурђев-дан 1894. буде у карловачкој катедрали за еппскопа бачког посвећсн, пошто је прије тога (19. марта) у саборној цркви карловачкој у чин архимандритскп произведен. Посвећење обавише: патријарх Георгије, владика карлштатски Михајило Грујић п владика темишварски Ншсанор Поповић. Дана 24. априла и. г. издана му је од патријарха грамата на епархију бачку на словенском језику, која је приликом његовога устоличења (15. маја 1894.) у саборној цркви новосадској на уста патријаршијског архиђакона Лукијана Богдановића народу и евлптенству гласно прочитана.