Istočnik

Стр. 134

ИСТОЧНИК

Бр. 9

због којих сам отеретио сапјест своју безбројним увредама, безаконим дјелима —- та и то је била само кап меда, па још с отровом, са сујетом и боловима! Па да ми и цио живот про^е само у земал.ској срећи, -— што је то све, кад се сравни с вјечном муком ? — Једна кап меда, ништа, каоданјучерашњи, који прође!.. 0 тешко мени! Кад се само сјетим тога, осјећам пламен, што пали моју душу горе од оног огња пакленога, која жеже тијело. 0 проклети меде времених наслада! Ти си постао мојим отровом у вјечној муци!... Мој је живот пролазан ! Ти си постао узроком мојих бесконачних страдања!... Но зашто ја називам живот мој пролазним? Не! Он је био доста дуг, па и предуг, да добијем вјечно спасење ... Живио сам толико година, и имао сам у рукама рајске кључепе, знао сам, да предстоји мука такому грјешнику, као што сам ја, знао сам шта морам да радим, да ме мимоиђе, све сам то могао лако учинити, но нијесам учинио!... Био сам човјек, слободан, разумом одарен! И ко ме то превари! Године златне, дани скупи! ја вас изгубих — све изгубих! Ко би ми сад дао само једну минуту за кајање! Али нема више времена: оно се свршило; сад је настала вјечност, и вјећно ћу плакаги без корнсти!" Тако ће онда плакати грјешник; проклињаће утробу, која га је носила, груди материне, које га одојише, проклињаће родитеље, пријатеље и еве зпанце, а највише онај грјешни мед, због кога ће он трпити горчину вјечне муке паклене. — Но то је само прва стријела гњева Божјега, који га поражује. Друга је стријела — сама мука паклена. Згрнућу на њих зла, пријети Бог грјешницима (Второз. 32, 23.) Згртање, скупљање свију зала, свију биједа и мука уједно — то је стање мучених у аду! Сав јед свију несрећа сабран је у једну чашу, сви су пламенови живога огња сједињени у један пламен, све муке вјечне — у једном часу! Мучење је цјечно —- без олакшања, без краја! Оче Авраме, вапије јеванђеоски богаташ, ти оче милости, укажи милост мени грјешнику, што горим у неугасимом огњу! 0, пошаљи тога сретника Лазара, да умочи врх прста свога у води и да ми расхлади језик мој у овом пламену! — А шта му одговара Аврам? „Не, чедо моје; ти си све добио већ у животу свом, више ништа не очекуј ... 0 жалости тешке! Проси само једну кап, моли од милостивога Аврама, па и то не добнја! За што то? За то, што за онога, који је у муци вјечној, нема воде ни у мору, то јеет ни у Вога милости! — И ето тој муци не ће бити краја никада — никада! Проћи ће тисуће година, милујуни годнна, а мука ће се увијек само започињати! И да биједни грјешник пролије сваке године само по једну сузу, да пролије толике сузе, да од њих потеку ријеке, не би он ни