Istočnik

Бр. 9

Стр. 133

усталаштва и радиности цркве и појава читавог покољења апологет^ и полемистб,, с којима једва ико да би се мјерити могао и које нико ни раније, ни послије, преназићи није могао. Радови св. Пантена, Климента и Оригена, који нам се сачуваше, још нас више у овоме утвр|јују. Они бијаху према томе фаза, при том прелазна, и сасма је природно било. да су они дужни били уступити мјеото стварииа, заснованим на широкој и свеопћној политици, уведеној од првога хришћанског императора Константина Великог год. 313. (Наставиће се.)

Религијозно-морални листићи. Налијењеио иравославиој ериској иладежи и сваком Хришћаиииу. Превео и попунио: Јоваи Петровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. Ад. И ови ће отићи у муку вјечну . . . Мат. 25, 46. Представите себи, браћо, мрачну подземну тамницу, најдубљу пропаст, смрадни гроб, мјесто плача без утјехе или најужаснију пећ са огшем неугасимим, па погледајте тамо затворена, закопана грјешника, гдје у пламену гори!... Н>ега тамо непрестано боде моћна десница Вишњега трима страшним стријелама и наноси му три страшне ране: вјечно кајање без користи, неизмјерну муку без утјехе, крајњу жељу без наде. — Прва стрнјела гњева Божја — јест живо сјећање на минули живот, — сјећање горко, које изазива још горчије, али бескорисно кајање. 0 да се тај земаљски живот тако брзо заборавља, као што брзо пролази! 0 да би ми, лишавајући се земаљских наслада, лишили се с тим н успомене! Но не може се! Што је било то се не може преокренути, да није било, — и нераскајани грјешннк, нигда не ће заборавити гријеха својих! Они ће вјечито мучити савјест његову, вјечно ће се она у њима кајати, али без користи, вјећно ће он лити сузе, али оне не ће сапрати гријеха његових: не! оне ће још већма разбуктити огањ мучења . .. У аду нема мјеста кајању: затворена су већ врата царства небескога и бпће затворена на вијеке вијекова! Виједна грјешна душа! ГНто си то учинила, да се тако страшно мучиш? У чему си сагријеншла, да се ту вјечно мучиш? — „Окусио сам кап меда, и за то се вјечно мучим!" — говори грјешник. „И шта је друго и била тјелесна наслада, ради које сам дао и душу и срце — што је то било, ако не кап меда? А она сатанска радост, кад сам видио ближњега у несрећи, кад сам му се светио, грдио га из зависти и злобе, — што је то било, ако не кап меда? И сва она богатства,