Istočnik

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 203

пријети и од онијех, који бијаху и најдаровитији и најученији и најснажнији и најпобожнији. Сотона управљаше шима помоћу оваког сна и покушаваше да њим прибаве себи приступ и у душу. „Погледај" рече он „ја сам господар, даћу све ово, коме ја хоћу". Али да се нма такова власт, мора се имати духа зла, лукавства, насиља, себичности. Спријатељимо се, поклони се овоме духу, и „све нека буде твоје". Исус не бијаше потресен ни ласкањем а ни страхом од противника. Са одлучношћу одби Исус овај безбожнички напад: „Иди од мене сотоно", рече Он, „јер стоји написано: Росподу Богу својему поклањаЈ се и Њему јединому служи." Исус признаје само јединог Господа. Он пада на кољена само пред јединим Господом, Он не познаје никакве свезе осим јединства са својим оцем. Слагати се ма и најмање са злим духом, значило би одрећи се задатка месијанског, а у њему је највиши циљ, свако слободно створење истргнути из ропства ђаволског, да би оно у светињи СЛуЖИЛО вољи БожЈОЈ . (Наставиће се.) 1 Проповијед на Ивањ-дан. Данас је код нас православних празник —- дан рођења Претече и Крсти теља Христова Јована. То је био велики пророк и узор подвижник. Сам Исус Христос говори, да Ћ ни један између ])о/јсних од жена није изишао ве%и од Јована и (Мат. 11, 11). Па ко васпита у њему живот сличан анђелскоме? Свакако, главни васпитач великог пророка Божјега бјеше сам Бог. рука Госиодња бјеше с њим и , пише Јеванђелиста. Нема сумње, да се и сам Јован много потрудио у борби са урођеном свима нама поквареношћу, што доказује строги начин живота његовога. Но не може се порећи ни .то, да је на живот му свети утицала и побожност родитеља, о којима се говори, да су обоје, т. ј. и отац и мајка „биди праведни пред Богом", А коме нпје познато, да својства родитеља путем рођења прелазе и на дјецу. Такав је већ закон природе. У цијелом свијету све што се рађа производи слично себи. И та сличност не ограничава се једним спољашним видом, но се шири и распростире и на унутарња својства, јер свако створење даје од себе шђеноме не само она својства? која су му општа са другим једнородним бићпма, него и она, која лп њему припадају. Томе закону подлежи и човјек, као виши члан у створењу земних твари. II он — човек даје рођеноме од себе своја физичка и наравствена својства, при том не само она, која су му општа са свима људима, него и лична, — дчје му свој облик и карактер, своје страсти и наклоности. И то је истина: Погледајте по по породицама и ви ћете примјетити и видјети, да су у добрих родитеља, већином добра и дјеца, а у злих — на против. Читајте историју народа, и ви ћете видјети, да је народна наравственост тијесно везана са наравственим стањем породица и еупруга. Такова веза, такав одношај међу дјецом и родитељима потпуно је сагла-