Istočnik

Стр. 228

источник

Бр. 15

поврх главе његове ■—- лик Господа нашега Исуса Христа. Једаи пролазник пружа сиромаху милостињу, и ја видим, гдје Христос пружа руке, прима дар и благоси.ља дародавца. Тада ја повјеровах ријечи проповједника и до данас видим увијек лик Христов над главом снакога сиромаха." Тако приповиједаше о себи тај љубитељ сиромаха. А ево доказа, да Христос ником дужан не остаје. Он ће платити тај дуг, платиће каткад још овдје, у овом временом животу, а у будућем животу платиће неизоставно вјечним блаженством у рајском насељу. „У граду Низибији — приповиједа блажени Јован — живљаше једна хришћанка, у које је муж незвабожац. Они имађаху педесет новчића Јрднога дана рече муж жени својој: уложи тај новац на камате, да имамо ма какву кориет." Жена му одговори: „Ако их хоћеш дати на камате, а ти их подај*Богу Хришћанскому." Муж јој рече: „А гдје је Бог хришћански?" — Она му одговори: „Ја ћу ти га показати, он ће ти удвостручити твој капитал." ■— „Хајдемо к њему", рече јој муж. Жена га доведе до притвора црквенога и погсазавши ту просјаке што просе милостишу, рече: „Ако њима дадеш, примиће то Бог хришћански; јер су сви они —- слуге његове." Муж одмах донесе весело свој новац и даде га сиромасима и врати се кући својој. Послије три мјесеца нађе сс у неприлици, јер не имађаше ни новчића у кући. Тада рече муж жени: „Сестро! Бог хришћански не враћа нам дуга; ми смо у скрајњој нужди." Жена му одврати: „Иди онамо, гдје си га дао, он ће ти га дати врло радо." Муж оде у св. цркву и вративши се отуда кући рече жени евојој: „Ето сам ишао у цркву вашу, и вјеруј ми, жено, нијееам видио, како си ми говорила, Бога хришћанскога, и нико ми ништа не даде, осим што сам нашао овај новац на нстом мјесту, гд]е сам онај свој новац подијелио сиромасима. Та да му рече жена његова: „То ти је Он невидљиво дао. Јер је он невидљив и невидљивом силом и десницом влада свијетом; иди, драги мој, купи нам штогод за данас, да поједемо, и он ће ти опет дати." — Муж оде и купи хљеба вина и рибе, и даде то жепи, да приреди. Жена узе рибу и стаде је чистити, и распоривши је, на^е у њој некакав чудноват камен; она се зачуди, и ма да није знала, какав ј'о то камен. ипак га спреми. Кад зовну мужа да једу, показа му жена тај камен и рече: „Ево гле, овај сам камен нашла у риби." Кад видје муж тај камен, чудио се и сам његовој љепоти, али ни ои није знао, какав је то камен. По обједу рече он жени: Дајдер ми тај камен, да га продам, можда ипак има какву вриједност." Узе камен и оде мјењачу, кој'и је уједно и златар био, и рече му: „Хоћеш ли купити овај камичак?" Златар, прегледавши камен са свију страна, запита га: „Шта тражиш за њега?