Istočnik

Бр. 15

ИСТОЧНИК

Стр. 231

лучком; Лушци-Паланка и Козица у протопрезвитерату Старо-Мајдаиском; Варцар-Вакуф, Јајце, Густовара и Шеховци у протопрезвитерату Варцар-Вакуфском; Височник, Прибојекићи, Факовићи и Дубравпца у протопрезвитерату Сребреничком; Лијевно, Врбица, Грахово и Пећи у протопрезвнтерату Љеванском; Маглај, Раковац, Караџић и Озрен у протопрезвитерату Маглајском; Сарајево, Мокро, Влажуј, Долац, Пазпрић, Ншпић, Трново, Илијаш, Добриње и Вареш у протопрезвитерату Сарајевском, нијесу дјеца у овом броју урачуната, јер из тих протопрезвитерата односно парохија нијесу нам извјештаји били при руци. Кад дакле одрачунамо број (87) ових парохија од укупног броја парохија у дијецези Дабро-босанској (228), онда ћемо добити број парохија (141), из којих су дјеца, која не иду у школу, по овим извјештајима похађала вјеронауку, другим ријечима дјеца из 3 / 5 парохија ове дијецезе озучавана су у вјеронауци, а кад би се претпоставило, да су и друге парохије, које нијесу извјештаја послале сразмјерно овом броју дјецу слале на вјеронауку, онда би број дјеце, која добише прву наставу у вјери у овој дијецези у год. 1898. од ирилике износио преко 33.000. Овакав бројнн напредак у вјерском изображењу младежи, која не иде у школу, у односу према броју српско-православног живља од преко 470 000 душа у овој днјецези, мора и врло строгог посматрача задовољиги, и то тим више, што ова наука посијано у душу и срце ове младежп, која ова вјерска предавања похађаше, ширила се по цијелој породици њиховој врло брзо, и покренула је скоро све укућане, да од ових катихумена и сами науче оно, што они од свог духовног оца примише. Овакав успјех јасно доказује дубоку љубав нашег народа према своме прађедовском амапету, св. вјери православној, а у исто вријеме, и, да ова вјерска предавања нијесу никако у његовом животу иовотарије, које је вријеме са собом донијело. Браћа свештеници, знаће иоуздано, да је сличних вјерских предавања бпло и прије. Коме од браће парохијалних снештонн&а није већ поједини домаћин, код кога би се он заноћио приповједао, како би тај и тај стари свештеник, кад би му се на конаку потрефио, скупио око себе дјечицу домаћу, те их учио прекрстити се и Богу се молити. Оваке поуке по кућама, чиниле су, да су оно били свезани дани за ону кућу, гдје ће свештеник преноћити; домаћнца је не само кућу чистила, него је и дјецу умивала и облачила их у стајаће рухо, да могу пред свештеника чиста изаћи. Оваке поуке вршене су сваком приликом, и свештеник је са великом радошћу свукуд примат, и за ону кућу у коју свештеник не би на преноћиште свратио, била би то велика казна. И ово је један.од узрока