Istočnik

Стр. 252

иоточник

Бр. 16

и дивнога језика српскога и повјести народне. Изгубивши своје красне манастире и задужбине древне —■ вјера је наш народ сабирала у зборове и сдаве црквене, гдје је он кроз тако дуго вријеме сачувао своје најмилије народне светиље чисте и здраве све до данашњих времена. На тим и таким зборовима и славама црквеним сједио је сиједи гуслар српски, казујући уз гусле јаворове: малом и великом, старом и нејаком, мушкоме и женскоме, гласом народних пјееама —- славна дјела својих предака т. ј. историју народа свога, соколећи га и храбрећи да устраје у вјери прађедовској. И ја, мислећи на то некадање вријеме — а осјећајући благодати данашњега доба под владом нашега најмилостивијега цара и краља Франца Јосифа I. под чијим окриљем не само да смо слободни, своје цркве подизати, него још и замашну потпору и помоћ на њих добијамо — питам: ко онда има од нас, да се не би радовао и веселио овоме народноме слављу и доласку твоме и ко не би радосно и веселЈ заједно са мном узвикнуо: Добро нам и сретно дошао владико свети! За тим је Његово Виеокопреосвештенство поучило оакупљени народ и по том мало одморивши се, кренуло се усело Притоку, и ту га пред црквом обучен и са обученом дјецом и сакупљеним народом дочека мјесни свештеник Стеван Ковачевић. Ушавши у цркву високопреосвештени господин по цјеливању икона и св. трапезе заузе мјесто у столу. Послије јектеније свештеник госп. Стеван Ковачевић врло срдачним говором поздрави Његово Високопреосвештенство, послије чега се високи гост врати на конак у Бихаћ. Село Притока лежи југо-источно од Бихаћа не пун сахат, на де.шој обали валовите Уне, а у зрло плодном и романтичном крају. Црква је од тврдог материјала, а саграђена је близу ријеке Уне, до самог пута из Бихаћа у Петровац. Од цркве је лијеп поглед на све стране, а особито према југу на брдо ЈБуточ, према западу преко Уне на стародревни град Соколац и на плаву Пљешивицу. Сутра дап т. ј. 29. око 7 часова изјутра стигне из Бихаћа Његово Високопреосвештенство, гдје га пред црквеним вратима дочека обучено свештенство. Ушавши у цркву Његово Високопреоевештенство обуче се и изврши обред полагања св. моштију у „часну трапезу" и освећења храма уз одјек црквеног звона и прасак прангија. А за тим сврши св. литургију на којој рукоположи за ђакона богослова Луку Вукашиновића. На архијерејској служзи уз Његово Високопреосвештенство служило је 6 свештеника и један ђакон. Пошто се сврши св. дитургија и пошто је Његово Високопреосвештенство поучило народ, буде од црквене општине постављен заједнички објед, на којем је било 180 особа. На обједу је ЊеговоВисокопреосвештенство извршило обред „резања колача", којег је донио црквени кум Миладин Ковачевић, тежак из Горијевца. За вријеме ручка, као што је свуда обичај при оваким и сдичним свечаностима, говорено је више одушевљених здравица уз цуцњаву прангија. И за све то вријеме играло је народно коло т. ј. од свршетка службе Божје па до мркле ноћи. На овом народном збору међу н.штам Крајишницима видјелосе је доста браће Срба из кршне Лике, који дођоше да учествују у братском слављу. И тек пошто се сунце смири, народ се поче пјевајући разилазити евојим кућама. И ако је било тако мноштво свијета, опет је весеље прошло у лијепом миру и потпуном реду. 29. јун о. г. остаће дуго у памети сваког Србина, који је био на овој ријеткој свечаности. Дао би Бог, да се многе српско-православне црквене школске општине угледају на 01 .у малу, али родољубиву општину, те да би се