Istočnik
Стр. 254
источник
Бр. 16
када не може замијенити храну. а убија укус и апетит. Кад се често алкохол ппје, илн и обично вино кад се сваки дан троши (један литар и више дневно), човјек је већма изложен болестима, и ка,да оболе, болест је увијек тежа но обично, нзметне се у друге болештине и често се свршава смрћу. Ллкохол порађа врло често јектику, слабећи нлућну снагу; снаке године љекари виђају у болници, гдје се примају болесници, који пате од алкохолизма, гдје поелије неколико мјесеци долазе ти исти као јектичави да се лијече. Родитељи, који су претјерано пили алкохолека пића, добијају обично дјецу, који су богаљи још од рођења, или блесани или умиру у првој години од грчева." — Ово неколиЕ «о напомена доктора Лежандра могу се без претјеривања назвати златне ријечи и не би згорега било, да их и код нас сваки прочита и упамти. Никоме не ће бити ни од штете ни на одмет, а многима и многима од неоцјењиве користи, на срећу и њихових породица и цијелога друштва. Из „Домаћице".
Књиткевне вијести. Извјегатај о православном богоеловскол заводу у Задру. За школску годину 1898./99. Годипа XXI. Задар, Штампарија Шиира Артале 1899. — У првом дијелу овог извјештаја јест чланак „Китолички и народносни карактер православне цркве" (М. П.), а у другом дијелу подаци о заводу, из којих видимо ово: на овом заводу радило је ове школске године 6 наставника, а било је ученика свега у све четири године 36, и приправника за богословију 31. Од 36 слушалаца богословије њих 25 положише испит.
г
Ч и т у ља.
]
"I" Стојан 3. ЈованОВИЈј, протопрезвитер ц парох ЈБеванскп, вптез ордена Франца Јосифа преминуо јс 19. августа о. г. у 58 годинн живота, а у 25 своје свештеннчке службе.
Јавне благодарности. Висока земаљска влада у Сарајсву благоизвољела је сиромашном храму св. Брача у Врањској иодарити ове црквене утвари: два велика чирака пред двери, два мала чирака за часну трапезу, једно велико и три мала кандила, једну петохљебницу, једну кадионицу и једну дарохранилницу (кивот), на чему се од стране одбора српско-православне црквене општине изриче високој земаљској влади највећа благодарност. У Врањској, 13. августа 1899. Одбор: Манојло Дунђер Жиро Вујовић, Гаврило Новчић. парпх.