Istočnik

Сгр. 312

Бр. 20

смири пред њим, па ћеш и сам иидјети силу смјерности. С љубављу и радошћу он ће те загрлити и пољубити. Ако и преко очекивања он то не учини, сам ће бити крив својој несрећи. — Још ћеш рећи можда: „Он ће се гордити мојом смјерношћу." Није истина, кад види твоју смјерност, сам ће постати смјеран. Па ако се и буде гордио, он ће се ипак смирити, по ријечима Господњим: Сваки који св узЈсоси сми'ри&е се. (Лука. 18, 14). Но остави све своје изговоре; нека он ради што хоће: ти ради оно, што ти је нужно и корисно, и што ти Господ заповиједа. — Кажем тн и то, брате мој, који си претрпио увреду: опрости своме противнику! Не ћеш ли и ти казати: „Зар да му ја опростим? Та он зна, ко сам ја, а ко је он"... И он, и ти, обојица сге — грјешници. А знаш ли ти сам, ко си тп. и ко је Бог, пред којим ти постепено гријешиш? Пред Богом је цио свијет ништа, а ако је то тако, онда шта си пред њим ти. ма како да си велик и висок у очима људским? Па ипак ти се усуђујеш да га вријеђага својим гријесима: а суди сам, шта је гријех твога ближњега пред тобом, кад се сравни с твојим гријесима пред Богом? И ти, човјек човјеку, грјешник грјешнику, не ћеш да опростиш: а какву милосг можеш ти очекивати од Бога; Рећи ћеш: „Ја нијесам ии у чем, њему крив; он је увриједио мене без икаква узрока". Истииа, догађа се и то, да нас вријеђају без сваког узрока. Али у чему је нама крив Бог ? Прпведап је Госиод и нема у њему иеиравде. У тебе је Госиоде правда, а у нас срам на лицу (Дан. 9. 7.). Па ипак ми лудо и без икаква стида гријешимо пред Богом, и тијем врнјеђамо њега, молимо милост и добијамо милост. Слава човјекољубљу његову ! Слава неизмјерној доброти његовој ! И тако, ако желиш да тп Бог опрости, то и сам опростн ономе, који је тебе увриједио, пред којим ти, као што говоршн, нијеси ни мало крив: та врло је тешко да човјек живећи у свијету, не увриједи један другога. Један другог вријеђамо, дужни смо и један другоме опростити. — Рећи ћеш ти: „Он ме је тешко увриједио". Не може бити веће увреде од оне, коју нанијеше Христу, твоме Сиаситељу кога су не само хулили, смијали се Њему, пљували Га, ћушкали, тукли, везали, трновним вјенцем овјенчали, али и на крст приковали и прикованога хулили и усмртили, — а кога? Самога сина Вожјега и Господа славе. А што си ти у сравњењу с њим, и што је твоја увреда у сравњењу са увредама његовим? На тебе још не пљују, тебе још не бију по образима, трњем не крунишу и т. д.... А Христос је Господ све то с великом кротошћу претрпио. За кога? За мене н за тебе, недостојне слуге своје. И не само да је претрпио, веН се и мо-