Istočnik

Стр. 392

источник

Бр. 24

поштовати свете празнике! Поштуј празнике, па ће ти се и здравље • сачувати, и Вогу ћеш послужити, и сиротињи ћеш помоћи, и у породици ће ти бити мир, и задовољан ћеш бити у свему, и срце ће ти бити мирно и весело .... -Е- ! О сједињенву јулијанског и григоријанског календара. (ГГрештампано из С."). (Свршетак.) Сад да видимо шта би било, по овом предлогу, са нашим литургичним књигама са нашим типиком ? По тврдњи предлагача црквене се књиге и правило не би ни у чем иромијенило. Октоих оетаје, јер ће недјељни дани остатн као и до сад. Минеј гласи на 365 дана, а у преступној години 3(~'6 дана, а 4 то ће бити и од сад, јер се година не ће ни за један дан ни продужити ни смањити; само што би сваких 400 година за 3 иреступне године било мање, а то не смета минеју. Не би се мијењао ни тријод, јер су дани у којима се креће Пасха остали исти. Пасха по садањем нашем календару варира измећу 22. марта и 25. априла, те тако тријод може да почиње од 11. до тс1и81Уе 14. фебруара, а то би било и од сад. Благовијести могу пасти у времену између сриједе, свнјетле седмице и четвртка треће недјеље поста. У првом случају Пасха пада 22. марта, а у другом 25. априла. Ђурђев дан по правилу, може пасти између великог петка и четвртка 5 недјеље послије Пасхе; у првом случају је Пасха 25. априла, а у другоме 22. марта. По овоме, дакле, ни ту не би било сметње. Једино што би се учинило, то би било, да се измијене оне хронолошке таблице на крају Псалтира и узму у употребу поправљени циклуси сунчаног и мјесечевог круга као и према томе удешена недјељна слова и епакта, а мјесто кључ алфа или распореда пасхалних слова по тзв. ВикториЈевом циклусу од 592 године, да се прими нова исправљена пасхална таблица. Те би таблице изгледале овако: