Istočnik

Стр. 72

Бр. 5

Роман је дивна појава међу црквеним пјесницима. И ако га приличан размак времена раставља од кдасичара, Еошапоз иђега11е ап(1егеп Ме1оЈеп аи роетећег Ве&аћип^. аи Геиег <1ег Ве§-е1в1египд, ап ТЈе1е (1ег ЕтрЊкЈип^ ип(1 Егћаћепћек <1ег 8ргасће. В1е ћлИега1т' с1ег 2икип1"(; « г 1г(1 У1е11е1сћ1 (1еп Котаиоз а1в <1еп §гб881еп Клгсћеп(ћсћ^ег а11ег 2еј1;еп ^ејегп 1 ). Роман је веома плодовит, и дар му тим више свјетли, што је он био кадар у сваком кондаку изнијети о светитељу једну нову страну, јоште непознату, и ако је материјал за кондаке му гбог многих светитеља у години у свију скоро сличан и сродан био. Крумбахер га необично хвали: „^аз ип§ јштег аиГа пеие ги Котапов гтисккећгеп 1а«8к, \уаз веЉак ветеп ]ап§-мпеп§-81еп Нушпеп ејпеи ипиегаШгћаген Ке12 уе1-1е!ћ(; ипб аисћ ип<; с1еп ип(1апкћагн1еп зе^пег 81оЉ аибббћп!, Јвк §1апгеп(1е с1гата118сће в^еј^егип^, (Ие кет Ме1о<1е 8о ше181;егћаЛ угЈе ег ће§т11Геп ип<1 сктгсћ^еГићг! ћа1 .... ејп пје уегаЈе^еиЈег Ке1сћ(;ит ап Нееп, ејпе оЛ ипићег!;геШ1сће Р1а81лк (1е8 Аивс^гиск«, е1пе уо11е ип(1 кегш^е 8ргасће, (ће 81сћ тејб!; ећепбо §1искћсћ \ г от ^евсћгаић1;еп Ротре а1з уоп рори1агег ЕпуоћШ &гпћа111;, а11е8 уеге<1е11; ип(1 т сће 1еЈП81е ВеЈеисћШп^ ћећ! (1игсћ с!а8 тапш^&Ш^е ии(1 кип81Уо11е гу1ћитсће СгеГи^е 2 ) — све су то изванредне врлине, које красе Романову поесију. Свакојако он заузима високо и видно мјесто у реду наших пајбољих црквеиих пјесника. И црква га наша сл чви у вечерњим стихарама и назива због дивних и благозвучних пјесама: красноп'кгнинл/Л ц'ккницд Божественнлпу Д^Х Л 1 слакТн и ш ,8р'& кожссткјннк1)( г к пкснш, скир^клк церкокндА, сладкок*кш,лннлА г$слк, стр&на кллгозндлннитму слокес г к. Али крај свих врлина нијесу се Романове пјесме дуго одржале! из црквено-богослужбених књига истиснуше их пјесме доцнијих пјесника 8. и 9. вијека. Од многих његових пјесама сачувало се тек нештој дуже се од свију задржала његова дивна пјесма божићн.а: Д-кка днест*., која и данас љупкошћу својом плијени срца свију православних хришћана, и особито њежне и невине дјечице, која се радују Божићу. Роман је пјевао још и икосе, који добише име од 01x05, ћелија, у којој је Роман пјевао те своје пјесме. Садржина кондака је кратко прослављање празннка шш кога светитеља. Икоси долазе увијек послије кондака и служе као њпхово продужење. 1 ) К. Кгитћаећег: везс111сћ(;е (1. ћугапИшвсћеп Iл11сга!иг. Мипсћеп 1897. стр. 667. 2 ) 1М4. стр. 669—70. (Наставиће се.)