Istočnik

Бр. 5

ИОТОЧНИК

Стр. 77

слите, што читате и појите у молитви. Какова је корист од оне молитве, која се казује без пажње и без смисла? На усиама је молитва, а у уму грјешие мисли, језик се моли, а срце вријеђа Онога, Кому се моли, усга штују Бога, а срце је далеко од Нзега. Може ли такова молитва бити Богу угодна? Да ли ће је чути Господ? „Како ти хоћеш да тебе чује Господ, кад ти себе не чујеш?'' говори ск. Кипријан. „Ти желиш, да би се Бог сјетио тебе, кад се ти молиш, а днфутим сам не мислиш што радига!Молитва без пажње исто је, што и кадионица без ватре и тамјана, што кандило Сез у.ка, што тијело без душе; то је — увреда а не уга^ање Христу Богу нашему, јер га не умилостивљују ријечи, што излазе из уста, већ ум, управљен к Њему. Не долази у уши Господње глас грла нашега, већ уздисај скрушена срца. Затим, ако хоћеш да пошљеш Богу угодну молитву, шаљи јл с вјером и с тврдом надом, као што учи св. апостол Јаков: Нека игите с вуером, не сумњајуИи питта; јер који св сумња оп је као морски валови које вјетрови шдижу и размеЛу; такови човјек нека не мисли, да Ле иримити што од Вога (Јак. 1. 6—7). А св. Теофилакт говори: „ако човјек не вјерује, да ће добити од Бога оно што моли, узалуд се и моли". И Љес.твичиик говори, да молитва без вјере не може узлетити на небо. Добродушност и милост, праштање брату, који ти што сагријеши, и дијелење ономе, који проси —- то су два крила молитве. Ако хоћеш гато год просити од Бога, то се најприје сам одазови ономе, којн проси од тебе. И Јеванђеље заповиједа да се најприје измиримо с братом, а тек онда да се принесе Богу дар с молитвом, уз молитву нуждан је и пост, нужна је стрпљивост, труд, умртвљење грјешних же.ља. Али је најнужнија — чиста савјес/г. Ако нам срце наше , то јест савјест, не зазре, говори најмилији ученик Христов слЉду имамо иред Богом, и што год заиштемо, примиЛемо од њега, јер заиовијести његове држимо (1 Јов. 3. 21— 22). Чисто срце, непокудна савјест — јесу зпацп богоугодне молитве. Држање заповиједи Божјих — јест неизоставни услов успјеха молитве; очистимо савјест истинитим кајањем, и извршујмо заповиједи Господње, и Господ ће услишати наше молитве. Зашто Он кадгод не слуша молитве грјешних људи ? Зато, што ти људи сами не слушају Његових заповиједи. Тако и премудри Соломон говори: Ко одвра&а ухо да не чује закона, и молитва је његова мрска (Приче, 28, 9). Како ће Бог слушати молитве грјешника, кад грјешник дан и ноћ тешко вријеђа Бога? Чујте, што говори Бог устима својнх пророка нераскајаним грјешницима: Кад ширите руке своје к мени, одврати&у очи Шоје од вас, и ако умножите молитве не Лу чути: јер руке вагие иуне крви (Исаија, 1. 15). Пошто наиунише земљу насиља и