Istočnik

Стр. 134

ИСТОЧНИК

Бр. 9

добра дјела". Св. Исак Сирин говори: „Сматрај себе, да си ништа, па ћеш видјети на самом себи славу Божју; јер гдје се од познавања самога себе рађа смјерност, тамо свијетли слава Божја". У књизи „Диоптра" читамо: чим бол>е познајеш сама себе, тијем савршеније познајеш и Вога. Ти говориш: ми сви знамо за Бога, ми — нијесмо безбожници ни идолопоклоници, На то одговараш: сви ми знамо Бога кроз вјеру, али Га не познасмо л .убављу и страхом Божјим. Ми Га не љубимо сви, као што треба, не бојимо Га се сви, као што треба да Га се бојимо. Јер, кад би Га ми заиста љубили, то већ ради те саме љубави према ЕЕ>ему не би Га хтјели вријеђати; и кад би Га се ми заиста бојали, то због самог тога страха не би преступали Његових заповиједи. 0, како је благ према онима, који Га љубе, и како је страшан за оне, који спајају с љубављу и страх Божји! Ми знамо за Бога по слуху, јер чујемо ријеч Божју, али се ум наш не задубљује у те ријечи, не поучава се њима. Ми смо увјерени у томе, да има Бога, али не осјећамо љубави, да се сјединимо с Бзим и не обраћамо никакве пажње на Његова неисказана доброчинства, која нам указује сваки час, нијесмо Му благодарни за њих, и не бојимо се Његовог страшног суда, не дрхћемо пред грозном пријетњом Шеговом .. Он нам нуди небо, а ми се на то и не осврћемо; Он се грози вјечннм мукама, а ми их се не бојимо, јер је нама грјешницима угодније да се лишимо царства небеснога, него да избјегнемо муке вјечне... Ми мислимо, да познамо Бога, али не ћемо да му угађамо; па се на тај начин изједначујемо са онима, који никако не знају за Бога. Свети Оци савјетују да се кроз познавање самога себе долази до Богопознања. Неки мудрац назива познавање себе највећом науком; боље је, вели он, да познаш сама себе, него, занемарујући то, изучавати ток звијезда небесних, својства биљака и цвијећа, природу људи и нијемих животиња, и трудити се да познаш све ствари земаљске и небеске, јер многи знаду врло много, а себе не познају ни мало. Не познати себе самога, — јест, то значи, бити гори од скота: та скот не познаје сама себе зато, што му је така природа, а човјек не познаје сама себе зато, што не ће да зна због лудости своје. И заиста је такав човјек сличан скоту: зар се није Навуходоносор преобратио у скота, кад је, не желећи да позна своју човјечју немоћ, дотјерао у својој гордости дотле, да је стао себе као Бога поштовати? И од чега се ра^а код људи гордост, ако не од тога, што нико не ће да позна своје ништавило, сваки мисли о себи много, уздиже се високо: један се горди својим благородством, ма да ће и он иструнути исто тако, као и онај највећи сиромах; други се уздиже својим богаством, ма да ће