Istočnik

Бр. 12

ИОТОЧНИК

Стр. 181

или само дивље воће, коријење, лишће, неколико капи воде — то му је сва храна, али и ту храну не куша он по неколико дана, па и по цијелу недјељу. Такав начин живота измијенио је и саму спољашњост пустињакб: они су често зарасли дугом косои и брадом, тијело им је поцрнило, с људима се не састајаху каткад по неколико година, и саставши се изненада с њима, питали би, постоји ли још свијет, кога је одавно напустио? Чини се, да ми не би ни мјесец дана могли тако издржати; а он суи цио свој живот тако проводили, и још те колико су живјели: Павле Тивејски живио је 113 год., а у пустињи неких 90 год.; Антоније Велики 105 — у пустињи 70; Макарије Египатски 97; Ануфрије Велики само у пустињи 60 год.; Иларион Вел80 год.; Илија Егиватски — само у пустињи 70 г.; Киријак 107 г., Анин 109, и др. — Били су и св. затворници , можемо рећи живи сахрањени у мрачним пећинама и ћелијама; ти затвори не имађаху ни улаза ни излаза, и бјеху тако тијесии, уски, ниски, да су св. затворници били непрестано у погнутом, скоро непомичном положају. Комадићи хљеба, гутљај воде, и то не сваки дан, — то је све, чии су се они хранили. С људима не имађаху скоро никаквао пћења, осим разговора поучнога. Па може ли се дуго проживити у таким гробовима? Ево колико су они живјели, и при том само у затвору: Пр. Аврамије 47 г. Петар Атонски 52 г, Антоније Печерски 56 г., Јован Многострадални 30 г. Пр. Иринарх 38 г., и др. — Најпослије бјеху још столиници Тешко је и представити себи овај велики подвиг. Цио живот, дању и ноћу, зими и љети, без обзира на зиму и врућину, буру и непогоду стајаше столпник непомично, као прикован уз свој ступ; ноге су му отјецале, трунуле, орањавиле се, тпјело се укочило од разних природних промјена, а уз то су држали најстрожији пост, јели су најпростију храну, и то тек сваки други дан . . . Мјесто сна само су мало продријемали, наслонивши се на ограду или пријечницу ступа . . . Па је ли могуће издржати такав подвиг макар само неколико недјеља? — Они су га издржали, па још неколико година: Симеон древни живи > је више од 100 год., а у ступу стајаше око 80 г., Данило — свега 80 год., у стуау 70; Алимпије свега 118, у ступу 53, Теодосије 50, Лука 45 и т. д. Ево колико су живјели подвижници. Казаће неко: „То су били св. људи, њих је већ сам Вог чувао својом благодаћу, а како ћемо се ми грјешници на њих угледати?" Али, прво, нико и не вели, да би нужно било са свим оставити свијет, бјежати у пустињу, закључати се у пећине и тражити спасења у ступу; овдје је ријеч о дугу животу и ми наведосмо примјере дуга жнвота св. подвижника, а ти примјери, јасно говоре, да се строги постови, мучење тијела и други подвизи