Istočnik

Бр. 15

ИСТОЧНИК

Стр 233

га без јела и пића. Брат тај лежаше у посебној соби, и на један пут паде у врућицу, да иије могао устати три дана. и не могавши трпити же|е, стаде викати: „Смилујте ми се Господа ради! Умрех од жеђи!" Тај вапај чуше у побочној ћелији, и одмах му дођоше, па нашавши га у такој невол.н, рекоше Пимену: ,,Брат, који је тебе служио, умнре/ А Блажени рече: „Што човјек посије, то и жање: будући је он оставио мене да се мучим гладом и жеђи, слагао је Богу и презрео је моју мугсу, те се и с њим догодило то исто. Но ми смо научени да невраћамо зло злим. Идите, реците му: тобе зове Пимен к себи, устанн и ходи к шему.' - Тек што су дошли и изговорнли ове ријечи пред боним, ои одмах оздравн и дође к блаженому, а да га нико не подупираше. Иреподобни га изобличи н рече; „Маловјерни! ето си здрав, више не гријеши. Зар не знаш, да једнаку награду добива и бони и његов послужитељ? Овдје и невоља, и жалост и болест на кратко вријеме; а тамо је радост и весеље, и нема тамо ни болести, ни жалости, већ је живот вјечни. За то ја и трпим тако, брате мој. А Бог, који те је преко мене излијечио од твога недуга, може и мене подићи с постеље и излијечити моју немоћ; али ја сам не ћу. Боље ми је да сав иструнем у овом животу, да ми тијело тамо буде бар без трулежи, и да се смрадни задах обрати у неисказани мирис. Апостол говори за невоље: Лк) 7'рпитв карање, као синовима иоказује вам се Вог. Лко ли сше без карања, шада сше незакониша дјеца а не синови. (Јевр. 12, / и 8). И Господ је рекао Триљењем својим сиасавајте душе своје Џ1. 21, 19). И двадесет година лежаше преподобни Пимен у таком страдању. А на дан своје смрти оздрави преподобни Пимен. Он је обишао све ћелије, и клањајући се свима до земље мољаше опроштења, и објавио им је свој одлазак са овога свијета. А ббнима је он говорио: „Браћо и пријатељи моји ! устаните и испратите ме!" И одмах, на ријеч његову, одступи од њих болест, они издравише и пођоше с њим. А сам он, ушавши у цркву, причести се животворећих тајна; по том узе своју постељу и оде у пештеру. Ушавши унутра поклони се на мјесгу, гдје је погребен св: Антоније и показа мјесто гдје га је положио. По том рече блажени. „Ево дођоше они, који ме постригоше, хоће да ме узму." И с тииа рнјечима леже и премину у Господу, и положише га у пештери с великом почасти." Видиш, брате мој, да је болест исто така милост Божја, такав дар Божји, као и здравље. Хоћеш ли да се увјериш влаетитим својим нскуством ? Има дивно средство: оно може саму тугу твоју преобратити у утјеху, да ће крст болести твоје бити за тебе заиста наградним крстом. — А какво је то ср р дство? Сасвим једноставно: захвали Госиоду