Istočnik

Стр 238

иеточник

Вр. 15

да им докажете да сте нм права узданица, која ће их старе прихватити. Хоће ли срце ваше и данас када се растајете неки за увјек некн за краће вријеме са светии огњиштем вјере, науке и морала, на коме су вати учитељи и наставници вазда као весталинке чували, да се не угаси свети огањ тај, него да вам евијетли по тами овога живота, да вас загријева од студени овога свијета, да сажиже у вамн сваки отров овога свијета, хоће лн дакле срце ваше према наставницима вашим, који родитељском љубављу и здравље' своје и многа задовољства залагаху среће ваше ради, хоће ли бити празно? Зар се благодарно срце ваше не ће помолити вишњем Дародавцу за здравље и добро ваших наставника? Хоће ли срце ваше и данас бити празно према добротворима вашим, који су вас као родитељи ваши гладне и жедне напајали, наге одјевали, у дом увађали, болне походили и понуде вам носили, који су вас доброме научавали, од гријеха и странпутице у сумњи чували, рјечју, која су вам добра ма и најмање учинили? Не ћете ли их се данас са благодарношћу и молитвом сјетити? Не ћете ли се сјетити Онога, који данас сједи на патријаршком пријеетолу чије се милосрђе на небројене начине излнва на српски народ а особито на вас, зар не ћете понијети с благодарношћу у срцу своме Његову Светост патријарха Георгија , који на срцу своме носи нас све? Погледајте овамо и на ова мјеста у овом светом храму, зар вае благодарност ваша не опомиње ко овдје почива? Опомените се својих добротвора покојпих митротголичиа и патријарха , чија љубав и дарежљивост према вами и данас живи; опомените се СтратимировиЛа, Германа Ан/јелипа и свих других умрлих добротвора свој их Драги ученици! Међу нами се често са благодарношћу спомиње наш велики добротвор који је задужио ево Српство вјечном благодарношћу, тај добротвор извео је у живот много, врло много спремних Срба као умне раденике, тај добротвор има као отац много питомаца много дјеце које је љубављу својом посинио, па и сада овдје у овом мјесту има преко три стотине своје дјеце а у овом мјесту је и гроб његов. Да не бјеше тога добротвора Бог зна били имали Бранка и других великана са којима смо дични и поносни! Па ипак за гроб тога добротвора не зна се колико би требало, његов гроб дјеца његова ријетко походе, ријетко сузом благодарности прелијевају, његов гроб по спољашности својој почиње већ посјетиоцима о неблагодарности да навјешћује а то је гроб Димигарија АнастасијевиНа Сабова оснивача Карловачке гимназије. На вами је да тако не остане! А сада вас позивам да са благодарним срцем подигнете очи своје Оцу небесном : АКШ ИАКОЕ ДДАНП КЛДГО, Н К1АКТ1 (ОКЕрШЖ-ћ (КМ(Ш 61Тк, [^ОДАН Ш Т!К! ЦЈЦД сб-{;тшкт> И Т^ мдк8 Н КЛДГ0Д/1ЈШШ Н ПОКЛОНЖН КОЗ!МЛД(/ИТ., шц8 И ШнУ И (КАТО.И^ нин-6 и прнснш и ко к^ки к^кшкт,, Л/иинг! 13. (26.) VI. 1900. Р а з н о. Црква св. Саве на Брачару. Већ је више година како се купе прилоза за зидање цркве св. Саве на Врачару, на мјесту гдје су спаљене мошти првог српског просвје.титеља и учитеља. До сада је на ту цијељ већ лпјепа свота новаца прикупљена, а уз то даје и држава годишње ро 100.000 дин., те ће градња још у току ове године отпочети. Уједно ће се уз цркву подићи н нова митрополија и духовна семинарија.