Istočnik

Бр. 17

ИСТОЧНИК

Стр. 259

„младост је тврдоглава," говори св. Златоуст, — „она треба многе наставнике". И опет говори он: — „за магарце тражимо пастира, за муле — добра чувара, а о томе, јпто је нама најмилије, — да препоручимо сина свога такому човјеку, који би га могао сачувати у чистоћи ми се не бринемо." Чујете ли: кад је за бесловесне животиње потребан добар пастир, то је тим нужнији за дјецу добар наставник. Животињама јо нуждан пастир за то, да пх не растргају звијери, или да их тати не украду, а дјеци је нуждан учитељ с тога, да их рђавп људи не покваре, да их душевни тати — ђаволи не покраду и не одведу у вјечну погибао. Страшан случај приповијеца св. Рригорије Двојеслов у бесједи „с Петром ђаконом: „Многој дјеци," вели он, „затворен је улазак у царство небесно, ако их хрђаво васпиташ. У нашем граду (т. ј. у Риму један човјек, свима познат, има^аше прнје три године сина од пет година којега је волио и васпитавао без сваке строгости. Дјечак, којему су у свему попуштали, приучио се да говори гадне ријечи, и ма каква мисао да му суне у главу, он би одмах по обичају стао грдити и псовати не само људе, него догодило се, да се усудио —- страшно је и рећи — хулити и на самога Бога и свете предмете! А отац му није забрањивао говорити те богумрске и ружне ријечи. У вријеме куге, која нас посјетп прије три године, разбоље се тај дјечак на смрт, и кад га је отац држао на крилу свом, то, — по казнвању онијех, који су ту бшси — дођоше нечисти дуси да узму грјешну душу дјечакову. Кад их спази дјечак, задрхта, сакри рукама очи и стаде викати: Оче! не дај ме овима, ие дај!" ... и са грозним плачем сакри лице своје под хаљину очеву, као да се сакрије од њих. Отац, гледајући на малишу, како дрхће, запита га: „Што ти видиш?" Дјечак одговори: „Дошли су црни људи, хоће да ме узму" . . . и рекавши ово, стаде говорити гадне и богумрске ријечи, којима је привикао и тако умрије!" Нека ова приповијетка застраши родитеље, који васпитавају ружно своју дјецу, без строгости, и попуштају им, да се привикну на ријечи и дјела, неугодна Вогу. Заиста, такови ће родитељи и сами, скупа са својом дјецом, које они не ће да казне, бити предани праведним судом Божјим у руке црних Етиопљана — бјесова на вјечне муке. И као што је Хам са својим сином Хананом наслиједио не благослов очев, већ проклество, тако ће и они наслиједити то проклество Божје, које ће Господ изрећи козама — грјешницима: идитс и> лши проклАтТи (Мат. 25., 41.).