Istočnik

Стр 338

псточник

Вр. 22

(аћгесћ). И постави га над свом земљом Египатском. И парече име Јосифу Цафнатх-Панеах; и даде му за жену Асенету, шћер Потифера жреца Илиопољскога, (Бит. ХГЛ. 42—45). Споменикједан у Тиви приказуЈући увођењ^ у дужност чиновника вшпег достојанства. у присуству Фараона Оете, оца Рамзеса великог: парочито потсјећа на описану сцену библијске повјести. Споменпк претставља, како се чиновник облачи. „у танку фину одјећу, како му се меће глатнагривна оковрата", тачку по тачку како то бијаше са Јоспфом прије три стотине година. У повјести о узвишењу Јосифову, Мојсије употребљава египатска слова: абрех и цафнатх-панеах. Незна се тачно шта та слова значе. Абрех значи по Росселину и Гезенијусу „клањајте се" ! Осбурн међутим тврди, да то слово, које се на спомоницима често налази, значи: „чистокрвни кнез". Кук држи да га каља превести са „радуј се" — што одговара египатским обпчајима у слччним приликама. Једаи натпис на споменику Рамзеса великог садржи у себи израз: абсеунек, што значи „они се радују пред тобом". Судећи по том, може се претпоставити, да је народ у овом случају, у слави Јосифовој, усклнком: абрех изражавао своју радост. — У погледу значења Цафнатх-панеах египтолози још већма се у мишљењима разилазе, али ое у том ипак сви слажу, да му се смисао додуше неда тачно одредити, али се да појмити. —- Оно се често налази на споменицима и папирусима, као нпр. на туринском папирису, па нађено је чак и на прстењу тројице фараона из тринаесте династије, која је веома блиска Јосифову добу. На свима тим мјестима значи „чувар живота" — што би се са околностииа узвишења Јосифова дало растумачити. Зацијело да има монументалнијех доказа у Египту, ма да засад још нијесу пронађени. Мећутим се тај низ година достатачно и јасно потврђује и са тако зв. Хамијаритичкијем натписом (Нашуаппса Гивспрпо) па чак и са кинескијем старинама. Хамијаритички натпис, нађен је у развалинама једне тврђаве (Н]вп Оћогаћ) у Арабији, и прича о годинама гладнијем, и као што се видп баш о онијех седам гладнијех година. које бијаху за врнјеме Јосифа у Египту и у цијелој околини. Ево како гласи тај натпис: Ми смо дуго спокојно живели у том замку и осим виноградскијех крајева ништа жељели нијесмо. Чете камила враћале нам се сваке вечери; и бијаше их пријатно гледати у торовима њиховијем. Проживесмо у том замку седам година доброга живоша — о, како нам је тешко, кад их се сјетимо! Но ето доЈјоше године неродне и сухе: