Istočnik

Бр. 22

ИСТОЧНИК

Стр. 343

КњиЉевне оцјене и прикази. Свети Сава, треглед живота и рада. Биографски покушај проф. Андре ГавриловиЛа . Београд, штампано у државној штампарији краљевине Србије 1900. 8° VIII, — [Јј 218. У нашој литератури већ се одавна осјећа потреба добре приручне књиге, која би нам, употребивши најновије резултате науке, прегледно изнијела живот и дјелање првога српскога просветитеља, организатора црквене јерархије и великога државника — св. Саве. Признати се до душе мора, да нам слика рада св. Саве још не може бити потпуно јасна а према томе и оцјена његова рада не свагда тачна поглавито стога, што су доба св. Саве, средиаа из које ]е поникао и у којој се даље образовао, дјела његова и извори за његову биографију проучавани до сада мање више једнострано без обзира на сусједну Византију, те је хоризонат ири проматрању и при оцјењивању свагда био скучен. Истина наглашавао се и наглашава се и данас свемогући утјецај Визднтије на јужне Словене а понаособ на Србе током средњега виЈека, но на томе је и остало. Какав је тај утјецај био и на коме се пољу он највише опазка, да ли је тај утјецај био свемогући идн је укрштај византијских културних елемената са словенским односно српским дао нешто ново, на то још неможемо поуздано одговорити. За ово се тражи тачно познавање унутрашњег визавтијскога живота у различититим мијенама и фазама а сјем тога а тачна интерпретација извода за натау унутрашњу историју, што се не да опет замислити без упоредног изучавања са византијском литературом. За ово се дакле специјалних студија тразки а код нас тога за сада још нема. Док су Руси, појимајући значаЈ византијске по њихову културу током средњега вијека, учинили грдан корак у разради византијске културне, и литсрарне истори]е а тиме и своје, дотле ми још немамо покушаја упоредне студије наших житија п похвалних слова са дотичном струком византијске хагиографије. Но јасно сазнање ове потребе довешће собом и проширење научнога метода увлачењсм византијских студија. Док се ова р1а З.е81с1епа не испуне, задовољавамо се и мањим, а наиме приручном књигом о св. Сави, у којој су резултати науке згодно прибранп и на основу њих јасно изиесен преглед и оцјена рада св. Саве. Таква је књига проф. Андре Гавриловића и као таква испуниће она ону празнину, која ј е толико бунила и непријатно ,'ирала наше наставнике средрвих, основних школа и свештенике. У пошљедње вријеме није се ваљда ни о коме толико много писало и говорило особито на светосавским прославама колико о св. Сави, и велика већина тијех саставака и говора бјеше погрјешна, јер немађаху чврсте подлоге одакле ће даље полазити. Књигом г. Гавриловића уклоњена је та невоља, а за то ће му благодчрни бити српски наставници и свештеници. Изнијећемо сада у кратким потезима план и распоред градива, упуттајући се који пут у детаљније разгледање и оцјењивање некијех мјеста, гдје се са писцем никако не можемо сложити. Читава књига проф. Анд. Гавриловића распада се на шест днјелова. У првом дијелу црта писац доба Савина дјетињства; у другом Савино бављење у светој Гори; у трећем његово дјелање у Србији до архиепископства. У четвртом одјељку веома пластично излаже рад архиепископа Саве на културном и државничком пољу. Цети одјељак обухватио је поглавито Савино путов^ње по светим мјестима, а у шестому одјељку се говори о приј 'еносу његовијех моштију из Трнова