Istočnik

Стр. 360

источиик

Бр. 23

је изме^у смрти Тотмеса III. п Тотмеса IV. протекло вријеме од 35 година, што одговара владавини Аменофиса II којп бијаше отац или старији брат Тотмеса IV. Други натпис, који се налазио на граниту према Фиљском острову на ријеци Нилу јасније говори о том Фараону. Послије обичних, високијех титула, она се одједанпут прекида са ријечју: али... и очевидно указујући тијем на неудаће и биједе, што карактеришу владавину тога цара. У опште пак претпоставка, да је Тотмес IV. био онај Фараон, који се у црвеном мору удавио, потврђује се тијем фактом, што гробница његова све до дапас није пађена нити у околини Тивајиде, гфе су сви остали Фараони осамнаесте династије погребени, нити у околини гробница другијех Фараона. Узмемо ли, да се Фараон Тотмес IV утопио, то нам ни најмање није јасна историјска судба љеговијех прејемника. Незна се ко бијаше Фараон Аменофис Ш. — којега Грци знају под именом: прејемник Мемнона, Тотмеса IV., — да ли прави син Тотмеса, за каквог се издаваше, и да ли је пријесто по нашљедству задобио ? У опште је историја тога доба врло спутана и мрачна, што је прпродна пошљедица неспокојства у држави, проузрокована смрћу Фараона и цијеле војске. Вилкинсон вели, „премда се Аменофис III. назива сином Тотмеса IV основана је сумња, да није био чисто египатскога поријекла. Његова је карактеристична црта да са страним царевима у додиру стоји, што потвр^ује, да је поријеклом стран, и даје повода закључити, да је био истога племена, као и они страни владаоци, који су послије њега сјели на пријесто Египта, и с мржњом према народу управљали". Ако је то овако, то је сагласност повјеснице египатске са библијом потпуна, пошто из 29. ХП. Исход-а знамо, да првенац онога Фараона, који је у црвеном мору погинуо, није могао свога оца на пријестолу нашљедити, јер је умро још оне страшне ноћи, када у Египгу сви првенци поумира ше. Наскоро послије смрти Тотмеса IV. наступила је у Египту промјена у државној религији, коју је промјену изазвала немоћ жречев1, каји нијесу били у стању отклонити несреће, што су задесиле Египат због гњева Бога Израиљскога. Египтолог Берч примјећује да је „за вријеме владавине Аменофиса 1П. ушло у Египат поклањање Ашену или Атенру , или кругу сунчеву. Име Атен сјећа нас на јеврејски назив Господа: Адонај , илн на сирски назив: Адонис, и служи доказом уведења нове, стране религије у Мисир/' Ово односно свједочанство Манетона врло је слично библијској повјести књиге Исхода, ма да су у њему измијешана два различита догађаја, т, ј. излазак Израиљћана из Мисира и изгнање хиксова или