Istočnik

Стр. 358

ИСТОЧНИК

Бр. 23

година, испрва у име свога оца, потом са својим мужем, а за тим за вријеме малодобиости свога брата Тотмеса Ш., којн се послије њене смрти побринуо, да на споменицима збрише све трагове и знаке владавине своје сестре — било, што је она хтјела обезбиједити пријесто Мојсију, било из другог каквог, непознатог узрока мржње на сестру. Царица Хат—асу претстављена је на свима споменицима са бродом, у знак њене самооталности у управи Египта. Она је подигла два обелиска у Тивајиди у спомен свога оца; један стоји и данас, а други је подлегао времену. Сачувани обелиск, други је по величини, а неоспорно да је најљепши у цијелом свијету. Исјенен је из једног комада краснога гранига, дпвно истесан и рељефима и јероглифима, којима по љепоти нема равнијех, украшен. Натпис му гласи, да су га почели правити петнаесте године владавине царице Хат—асу, а довршили га седамнаесте. На свакој страни забиљежено је, да је она „под именом свога оца' 1 (Тотмеса) владала, а међу многијем титулама њрнијем као нпр. .,царујућа жена - ', „царица I орњег и доњег Египта", налази се и она библијска титула „кћи Фараонови Други споменик славне царице Хат—асу јесте храм Диер— ељ Вагори у Тивајиди. На зидовима те зграде израђене су умјетношћу највишег египатског стила скулптурне слике појединости војне против Етиопљана на Арапском полуострову. Слике приказују, како војсковођа египатске царице Хат—асу прима непријатељског војводу, који је праћен женом и кћерју дошао, да моли за милост. Није немогуће, да лик египатског војводе приказује царичиног посинка Мојсија, јер нам св. писмо казује, да је Мојсије био силан и у ријечи и на дјелу, и да се показао достојан назвати се сином шћери Фараонове. (Дјел. ап. УП. 22. Јевр. XI. 24.) Сагласно о том свједоче Јосиф Флавије и Иринеј о .,слави, коју је Мојсије у својству војсковође у војни на Етиопљане задобио". (Јоверћ. АпМ. II. X. 2. 1геп. Ега^. с1е реп1. 1геп. 1гас4. р. 347.) када је побједоносно приспио у пријестолни град Етиопије, гђе се кћи цара етиопског заљубила у њега и он се врати у Егицат оженивши се њоме. Ма да је већи дио овог свједочанства примјетна лаж — ипак нам оно ломаже, да објаснимо навод књиге Числа (ХП. 1.) по којем је „Мојсије узео себи за жену етиопљанку". Да су се пак Израиљћани у то вријеме одиста у Египту налазили, јасним, монументалним доказом служи слика черпића у Гурнови, у околини Тивајиде, гђе се налазе остаци велељепне гробнице знаменитог египћанина Росшера. Исти бијаше надзиратељ Египта за вријеме Тотмеса III. Слике на тој гробници јасно доказују не само, да су Израиљћани живјели у Египту у то доба, када је Мојсије морао