Istočnik

Г.р. 1. И 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 31

види; није ли то можда сатио плашт, под којим се крије права истина Он тражи и пита: „Зар се не може замислити и други облик живота осим овог паћеничког и тер^тног? Је ли могао Бог створити свијет овакав, гдје снажнији и већи створови ради свога одржања морају слабије уништавати? Зар не може л>удски дух да замисли какву бољу органшацију и љепши одношај између створова ? Зар је немогуће или зар нема мјеста у бескрајном простору за поредак, који би у истину био прави поредак, гдје би се цјелина састојала из савршених дијелова" 1 ) т. ј. гдје би и човјек, као дио цјелине, био савршен? На тај се начин сама намеће мисао, да човјек није само за овај кратки земаљски вијек везан, већ да му је одређено. да живи у вјечности. Та мисао је дакле прирођена човјеку, она почива у њему. Приговори и недостојна подметања, да је вјера у бесмртност вјештачки скована, да је она само „поповска пријевара" 2 ). долазе с оне стране, која увиђа да су јој докази немоћни, да сатру вјеру у бесмртност. Ако је мисао о бесмртности већ у самом човјеку — а о том ће мо расправити у току ове расправе — онда је из човјека ништа не може избрисати. И ако је овда онда дух времена противан тој мисли, то значи само, да она има ца се бори, да савлада неке препреке, а познато је да свака истина има својих непријатеља, те до сваке човјек долази мање више послије борбе. Идеја бесмртности је данас још предмет вјере, догод човјечанство толико не буде зрело, да свој душевни живот узможе потанко испитати и на тај се начин увјерити, да силе, које почивају у нашој души, нису пролазног карактера, већ вјечне. И зато можемо заправо дати Ј. Н. 8сћппск-у, који вели, да ће временом идеја о бесмртности човјечје душе бити не само предмет вјере, религије, већ да ће она постати и научна истина 3 ), т. ј. она неће бити само упућена на вјеру, већ ће се о њој моћи човјек потпуно увјерити и на основу науке. Наука је већ узела у своје руке ту идеју, те се већ данас проповиједа та истина с двије стране: од стране религије и од стране науке. Наука је формулисала доказе, помоћу којих вјера у бесмртиост човјечју добија нове подлоге, јер док религија само изнаша човјеку ту истину, апелујући на његово срце (ув)ерење), наука је и филозофски поткрепљује. Има ли пак наука какве подлоге, на основу које може закључивати на фактичност загробног живота? — Ми знамо, да тијело по- „

*] М. Меуг: В1е ЈГогМапег пасћ <1ет ТоДе, стр. УП. УШ. 2 ) Т\ Ј. Н. ЕхсМе: „1Ле Мее <1ег РегзопНсћкеН ип<1 <1ег шсНтШпеНеп РогШаиег" стр. 127. 128. 8 ) „Р1е ТЈш^егШсћкеИ; с!ег 8ее1е" стр. 3.

* / '