Istočnik

Бр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр 35

које се данас не читају, па и за то, што припадају у ред молитвословља, које се обично отпочиње са „Гд8 по/ио,ж<иса". (Пнс/И. по гшт. Еогосл. прот. ©кг. Поп. ч. 2. сшр. 59. Н. Силкчжковту, Прдк. р^к. при отправ. прирд. трев^к, стр. 4. О. И. ЕВлгаковт*, [Прлк. рбк^к кт*. сокср. когосл. прав. церк. сшр. 96. Овод-к 8клз. и зам-кт. по копрос. плст. прак. Ошд. I. 1.). — Проша П. БеговиЛ „Са епитрахиљом обично благослови, трисветује са угласом", (Литургика за сриске тколе и народ. сшр. 98.). — Све молитве читај гласно. 3. (шкт*. — ИЛ4А рЈкт* — име породиље. 4. Што је речено за „Лкктное ндчало" вреди и за „Жп8стк". — Прота Н. Бегови~&, послије молитава рече још и дневни отпуст. (Литург. стр. 98.), •— Друге молитве гатампане у неким старим требницима до 1658. г. „ на очишЛење дома", „женама, које иду око шродиље", „три молишве бабици"- , „<иодитк8 & сккернм" и «молитву дјежешу, кад се у колијевку ме%е и , свештеник данас не чита. Мишљење да није кућа чиста у којој се дијете нашло, противи се науци св. наше православне цркве о браку (Бит. 1. 28. Јев. 13. 4. Еф. 5. 32. Ап. прав. 5. Ганг. саб. прав. 1.), па због тога и нема тих молитава у нашим Требницима. (К. Николбскш, 0 служ. русс. цер. бшв. в г б преж. печат. богослужеб. книгахт, стр. 307.—341.) Одговори на питања из праксе. Смије ли свешшеник изван дома иородиље очиташи молишве ? Гдје и у ком случају ? — Може ли он то учиниши и иосли]в првог дана, иа и онда, кад иородиља није присушна ? У ријетким и изванредним случајевима, н. пр. када је кућа, у којој је аородиља, врло далеко, па вријеме неда да се молитве сврше „ кТј . перкнш ДС1ГК", или је свештеник болестан, дозвољено је, да се молитве породиљи очитају у притвору „пррд вратима храма" или у соби свештениковој. Погрешио је, ко чита молитве породиље бабици или којој другој жени, него, кад већ није породиља присутна, свештеник треба да помишља на њу, па и име њезино да спомиње, а никако да неда, да је ко други замијени. Може ли се дозволиши рЉтељима, да иричекају са кртшењем дјешета, док се не укаже ирилика светтенику, да очита молитве иородиљи у дому њезином ? Лијеп је обичај очитати молитве породиљи па тек онда свршити крштење новорођенчета. Тако хоће и устав црквени. Молитве породиље на првом су мјесту у Требнику, пред „посл^дованЈе/ИТх стаго кр-