Istočnik

Бр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 43

Електрично освјетљеље по руским црквама. Руски св. Синод иротумачио је, да се иравилима св. православне цркве не иротиви уиотреба електричног освјешљења у црквама. На основу тога заведена је електрика у катедралама Петрограда, Москве и других великих градова. Правила се истина не противе овој новини, но народу то не годи и јавно устаје против те новотарије, Црква на Криту. Однос критске цркве према васељенској патријаршији. Под предсједништвом критског митрополита Евменија, а по одобрењу екуменског патријарха и врховног комесара састао се на острву Криту прошле године архијерејски сабор. Исти се састао у граду Ираклеји, гдје су се имала претрести разна питања из црквено-друштвеног живота, а уједно имао се том приликом ријешити и однос критске цркве спрам васељенске патријаршије. Сабор је ријешио, да приликом избора митрополита цркви критској има учешћа и велика црква. Наиме, врховни комесар чини патријаршији тројну кандидацију, а патријарху се оставља право, да од три кандидата једнога изабере. Одређеног кандидата од стране патријарха потврђује и политички поглавар острва. У случају смрти епископа синод бира три кандидата и предлаже их политичком поглавару, који једнога између тројице својим указом потврђује. При свакој цркви заводи се парохијска епитропија. У митрополији је предсједник епитропија митрополит, а у епархијама епархијски епископи. Епископи сваке године подносе критском митрополиту извјештаје о раду епитропија, а овај подноси синоду извјештај о свима дохоцима и расходима свију цркава. Виша управна и судска власт припада синоду, који се, према уставу, састаје једном у години и то у мјесецу октобру, у митрополији. У сваком округу могу бити само 3 манастира: два мушка и један женски. Прекобројни се манастири редуцирају, а капитал њихов улази у манастирске благајне, којих има четири, у сваком округу по једна. У ове благајне улазе приходи и осгалих манастира. Из њих се плаћају епархијски епископи и парохијски клирици, а исто тако и монаси и монахиње. Оне имају покривати трошкове и око издржања богословске школе, која се има отворити у манастиру св. Тројице. — Ова правила критске цркве одобрио је цариградски патријарх, а потврдио врховни комесар. Школе за обуку народа. У новије вријеме отварају се на Криту и школе за обуку народа, но слабо материјално стање државних благајни захтијева, да и грађани школу добровољно испомажу. Поред грчких школа постоји на Криту, у Ханијама, и француска женска школа. Црква на западу. Ватикан и католици Литванци. Између Ватикана и Литванаца католика изродио се спор око језика, на коме ће се служити служба Божја. Литванци хоће и желе, да се служба служи на њиховом матерњем језику, а не на пољском, што ии је руска влада и одобрила, но Ватикан се против тога буни, што Литванци нијесу ову дозволу тражили од папе, већ од руске владе. Ушљед овога настао је немир, те Литванци изјавише, да ће — у елучају, ако им се молба иовољно не ријеши, — сви прећи у православље. 48. конгрес њемачких римокатолика. У Бону је одржан нрошле године •48. конгрес њемачких римокатолика. На томе конгресу било је говора и о свјетској власти папа. Говорници су поново исказивали, како је пријеко нужно и потребно, да се папска свјетска власт поново установи и призна.

/ / '