Istočnik

Стр 44

источник

Бр. 1, и 2.

Еонгрес евангеличког савеза. Слично рииокатолпчком конгрееу у Бону одржао је и евангелички савез за одржање њемачко-протестанских интереса свој тринаести конгрес. На истоме је насупрот римокатоличком конгресу претресана папска политика, те је том приликом и осуђена. Чешки језик као богослужбени. Архијепископ у Прагу издао је своме под ручноа свештенству наредбу, да се у будуће литургија не смије вршити на чешком језику, него само на латинском. Чеси су ушљед овога јако незадовољни, те у н>их сазријева мисао а и агитује се за прелаз у православље. Англиканска црква. Криза у цркви англиканској, У Енглеској се води жестока борба између ритуалиста и њихових противника. Борбу је ту још више појачало постављање архиепископа кантербурског и јоршког. Када је забрањчна при процесијгма употреба тамј ана и свијећа, тада се у опће мислило, да ће се ритуалисте покоритп црквеним властима. Али када изађе недавно нова забрана, по којој се не смију чувати освећенн евхаристични елементи, појавише се тада нови, неочекивани догађаји. Наиме ритуалисте се томе не хтјеше покорити, ушљед чега наступи расцјеп у англиканској цркви, а борба све то веће димензије узима. Овоме замршеном стању једино би се могло ријешење наћи у енглеском парламенту. > ; ' КшиАевне биљешке. Необични рукониси. Британски музеј у Лондону има, осим других ријеткости, и веома богату и драгоцјену збирку рукописа исписанијех на најразличитијим предметима, употребљеним у мјесто хартије. Тако има писмених састава, од не мале важности, исписаних на циглама, на површини шкољака и на разним тврдим и равним плочама каменим или земљаним. Осим тога има руколиса исписаних на нештављеним сухим кожама, на сухим листовима, на кости слоновој, на пергаменту, на оловним плочама, на папиру, на гвозденим плочама и на даскама и цјепкама. Нарочито су спомена вриједне копије Св. Писма, исписане на великим листовима лепезасте палме. 1 Р а з н о. 25. годишњнца книжевнога рада. Прошле године навршило се равно двадесет и пет година књижевнога рада вриједног и врлог сина народа српског, а нашег дичног сарадника Вида ВулетиЛа-ВукасовиЛа. Ову прилику нећемо, нити можемо пропустити, а да читаоце своје не упознамо бар у неколико са животом и радом овога истина скромног, али за то ипак виђеног и чувеног родољуба и врсног књижевника српског. Вид ВулешиК-ВукасовиИ родио се у селу Брсечинама код Дубровника 16. дец. 1853. године. Вјере је римо-католичке, алп иначе и срцем и душом Србин. По свршеном школовању своме постао је 1876. народ. учитељем у Дубровнику, а потом од 1878. па до 1897. био је учитељем грађанске школе на острву Корчули, а од тога доба па до данас наставује као професор ђевојачке школе у Дубровнику. Још као младић од 22 године отпочео је свој књижевни рад, којим ево не престаје