Istočnik

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр 79

једној снази без нарочитог дјеловања неког највишег бића, но даљи рад те снаге можемо потпуно схватити, јер га пратимо нскуством. Наш се разум дакле без икаквих скрупула може помирити с мишљу о животној снази. На тај начин смо, признавгни, да животна снага постоји као засебна снага, да егзистира сама по себи, дошли до учења о сунстанцији. У борби око жнвотне снаге заиста видимо, да су јој приврженици они, који признају фактичност супставција, дочим нротивници учења о супстанцијама одбацују и учење о животној снази. У тој борби се особито истакао знаменити 1)г. Н. ЦГепсЈ, који је у најновије доба опет потакао питање о животној снази и кад се мислило, да је она заиста већ „заспала теорија," он је износи пред научнн свијет поткријепљену новим доказима. Обарајући један по један приговоре Ео(ге-ове, Оагтеиг-ове, Наеске1-ове и других противника учеља о животној снази, доказује Шпс1 помоћу емпирије, дакле са фактима у руци, да таква снага заиста постоји, да се без ње не могу разумјети животни процеси. Ту животну снагу он идентифнцира са душом. 1 ) (Наставиће се.)

Практично руководство при свршивању свештеничких дуЉности излоЉених у Требнику. — Написао: јереј Светозар Грубач. [Бршљаница.] (Наставак.) Одговори на питања из праксе. Може ли се знаменовање на дјетету свршиши и ирије асмог дана ? Има примјера гдје је наречење имена свршено прије осмога дана, а гдјекада и одмах по рођењу. Како дакле, „ради крштења нема одређенога времена, дана или часа, — да не би новорођенче умрло непросвећено", и како знаменовање дјетета има бити увијек прије крштења, нема ни запрјеке да с<> наречење имена не би могло свршити прије осмога дана, односно онда, када то родитељи зажеле, или када ти дијете на крштење донесу. Смије ли свештеник знаменовање свршити код себе у куКи, или у куЛи породиље ? Како треба да иосшупа у ономе случају, када му ко дође ио зиамење, а не донесе дијетв коме треба име дати ?

') ипс1 8ее1е" I. 218. II. 75.