Istočnik

Стр. 154

источник

Бр. 7

тињска ће бити еасвим другог карактера, као што је уопће цио њен душевни живот. Она не може душевне силе онако драговољно и интензивно концентрисати, као човјек, јер н>у не гони на пажњу разум и слободна воља. Драговољно не може, јер нема слободне воље, а гдје нема слсбоде, тамо нема ни праве, сврхом руково^ене, интензивности. Њена пажња је сасвим механична. Свијест дакле у главном зависи од осјета, аперцепција и пажње. Гдје тога није, није ни свијести. То се најбоље види из оних случајева и примјера, гдје је свијест везана душевном болешћу, и сном. Душевне болести ремете свијест утолико, гато ремете уопће дугаевне функције, а међу њима и тежњу и моћ аперципирања. Кад се н. пр. повриједи или поболи мозак, природно је, да ни душа не мож? на уобичајени начин функционирати. То се најљепше види пз примјера; кад се мозак притисне човјек губи свијест, а чим притисак престане свијест се враћа. Исто то бива и код унутрашњих повреда мозга. [Наставиће се.] Учење св. Јована Златоустог о пастирској слуЉби. По његовим бесједама и писмима написао В. Гладкш Превео: Миливој Јовановић, парох. [Карлово.] (Наставак.) III. Пастирска дјелатност. Богат духовним животом, силан умним и наравственим авторитетом, пастир неће учинити задоста своме пастирском позиву, ако му духовни живот не нађе потребног израза у самој дјелатности. Пастир „мора бити од користи не само себи, него и за многе, као што је рекао Христос, назвавши нас (пастнре) сољу, квасцем и впдјелом (Мат. V. 13—14). Ти предмети су корисни и пријатни тек у односу према другима. Тако, свјетилник свијетли не за самог себе, него за оног, који се налази у мраку ... И сб исто тако не одржава сама себе него чука и тијела, која труну, не д& им да се кваре и пропадају.... исто тако и ти: ако те је Бог учинио духовном сољу, одржавај и чувај удове, који гнију, т. ј. небрижљиву и лијену браћу" 1 ) Позван да активно руководи стадо на путу к наравственом савршенству, пастир

') Бее. на равна мјеета св. Писма.