Istočnik

источник

Бр, 7

јарха Константина V .; лентом ордена Ов. Саве митрополите: Дерконског, Једренеког, Вехриеког и Амаспеког; звјездом истога орднна : митрополите Косичког, Метимничког и Литичког, а тако исто и великог протосинђела ГГатријаршије Хрисостома; орденом Св. Саве III. степ.: архимандрита Фотија, главног секретара св. Синода; Атанасија Христодула, ректора богословије на Халки; Хр. Пагарну секретара и др. Н. Васвлијадиса л>екара патријархова. У митрополији Сибињској. Новратак нз уније у нравославље. — Нова, четврта епархија. Православна румуњека црква у (Јибињској митрополији, доживјела је у прошлој години и радосних момената. Од тих радосних догађаја прошле године у православних аустро-угарских Румуна важно је споменути — п 1 ЈИ Ј е свега —- сједињење са два милиона правослгвних мјесних Румуна неколико (око 10) хил>ада (из I 1 / 2 мил.) унијата. — У прошлој години православни Румуни добили су још једну — четврту епархију Велико Варадинску (Ото88\уагас1ет, рум. Ога<1еа таге) без обзира на протесте четворице румунских унијатских архијереја. —■ Данас православни имају четири епархије: Митрополију сибињску, епископије — арадску, карансебешку и велико варадску. Поднешено је питање и о установљењу четири викаријатства при свакој епархији. К. Црква у Русији. Екскошуникација грофа Лака Толстоја. У 5. броју овогодишњег „Источника" снопштено је и нашпм читаоцима, да је свети управљајућп Оинод руске цркве, због отвореног раскола и атејистичких назора одлучио грофа Л. Толстоја од опћења са црквом. Ова пресуда руског светог Синода изазвала је реакцију код онијех, који напојени Толстојевим безбожним назорима, нити маре за Бога, нити за цркву. На жалост, да је велики број тих заблуделих, најбоље доказује околност, што је Толстој добио неколико стотина брзојава и писама, у којима га његови приврженици као мученики слободоумних назора, славе и хвале, изражавајући своје негодовање на назадњачким(?) и мрачним(?) начелима брижних архипастира, којима дакако свакојаке измишљотиње подмећу. Међутим, ма да би и Толстој и његови обожаваоци силом хтјели, да омаловаже ту црквену казну, види се, да их се ипак коснуо глас цркве, и да их је од свијета срамота, што је до тога дошло. Биће, да су такови назори руководили и супругу Толстоја, која је од прилике прије два мјесеца написала зб">г искључења свога мужа петроградском митрополиту писмо шљедеће садржине: Писмо грофице С. А. Толстијеве, литроиолиту Антонију. Ваше Високопреосвештенство ! Прочитавши јуче у новинама жестоки отпис Синода о одлучењу од цркве мога мужа, грофа Лава Николајевића Толстога и видјевши у броју потписанијех пастира цркве и ваш потпис, нијесам према томе могла сасвијем равнодугана остати. Жалосном незадовољству моме нема границе. И то не толико ради тога, што ће по том отпису мој муж душевно пропасти: јер то није дјело људи, но дјело божје. Живот људске душе са религијозне тачке гледишта — није, срећом, никоме, осим Богу, познат и потчињен. Али са гледишта оне цркве, којој ја припадам и од које никада отступити нећу, — која је саздана Христом за благосиљање именом божјим свију најзначајнијих момената у људском животу : рођења, бракова, смрти, жалости