Istočnik

Стр. 166

источник

бошце, за хулнтеље ииена божјега, за оне, који су се одреклн од ње и који не желе добити од ње ни молитава, нн благослова, и уопће за све оне, који нијесу чланови њени. И по томе са тачке гледишга те цркве отпис Синода сасвијем је појмљив, разумЂив и јасан, као божји дан. И тијем се закон љубави и прашгања свима никако не нарушава. Љубав божја је бесконачна, али и она не опрашта свима и све. „Који рече хулу на Духа Светла, неће ; му се опростити ни на овоме свијету, ни на ономе" (Мат. ХП, 32). Господ призива свагда човјека својом љубављу, но човјек свакчда неће да иде у сусрет тој љубави и бјежи од лица божјега, а по томе и пропада. Христос се модно на крсту за непријатеље, но и Он у Својој ГГрвосвештеничкој молитви изрекао је тужну за Његову љубав ријеч „нека погине син погибли" (Јов. XVII, 12). 0 вашем мужу, док је он жив, не можесејош казати, да је он погинуо, но потпуна правда казана је о њему, да је он од цркве отпао и није њен члан, док се не покаје и не сједини с њоме. У својој посланици, говорећи о томе, Синод је посвједочио само постојеКи факт, и по томе љутити се на њега могу само оии, који не разумију што чине. Ви добијате изражаје .саучешћа од цијелога свијета. Томе се ја не чудим, али мислим, да вас ти поздрави нијесу у стању утјешити: Јер постоји слава човјечија и слава божија. „Слава је људска као цвијет травни; осуши се трава, и цвијет њезин отпаде, али ријеч Господња, остаје до вијека" (I. Пет. I, 24, 25). Кад у прошлој години новине разнесоше вијест о болести грофовој то за свештенослужитеље наста питање: Треба ли њега, који је отпао од вјере и цркве удостојити хришћанског погреба и молитава? Долалила су питања Синоду, и он је за руководство свештенослужитељима службено дао и могао датв само ј едан одговор: не треба, ако умре, не повративши се цркви. Ту нема никоме никакве пријетње, и другога одговора није когло бити, и ја мислим, да се не би нашао ни један, па чак ни неуредан свештеник, који 6н се ријешио свршити над грофом хришћански погреб, па 'ако би и свршио, то такав погреб над невјерним било би кажњиво профанисање свештенога обреда. Јер и зашто чинити насиље над мужем вашим? Та не жели ли — без сваке сумње, — и он сам. да се над њим не сврши хришћански погреб? Ако сте ви — жива особа људска, и исиовиједате да сте члан цркве и ако је заисга она истинска заједница живих и разумних суштастава у име Бога живога , то већ сама собом пада ваша изјава, да је црква за вас апстрактан појамИ бадава ви окривљујете служитеље цркве, биједећи их злобом, поквареношћу и нарушавањем највиших заповиједи Христових. У синодалном акту нема нарушења тога закона То је, напротив, акт љубави, акт такав, који позива вашзг мужа на повратак цркви, а вијерне на то, да се зањ' Богу моле. Пастире црквене поставља Господ, а нијесу они самн у гордости својој, како ви велите, иризнали себе главом њеном. Они носе бриљантне митре и звијезде, али је то у њиховој служби споредно. Они су били пастири, кад су се одијевали и у рите, кад су били гоњени и мучени и остаће таковииа свлгда, све Д1 и поново морају обући грубо одијело и ма колико их ружили и иемијавали. 1Ја завршетку молип вас, да ми опростите, што вам одиах иијесам одговзрио Чекао сам док први, жестоки излив вашега гњева прође. Иека вдс Господ благорлови и чува, а на грофа — вашега мужа — нека се смилује. 16. марта 1901. г. Лнтоније, митрополит. Петроградски.