Istočnik

Стр. 186

источник

Бр. 8

одору, у коју нам се срце увило и обуцимо се у одјећу покајања, покажимо се пред Господом у новом одијелу, као што нас и позива : Одоаците од себе сва безакоња која чињасте и начините себи ново срце и нов дух 1 ). Данас је томе вријеме на/боље, данас је дан сиасења 2 ), данас је вријеме покајања, вријеме разрачунавчња са старим човјеком, данас ћемо га изневјерити, јер је и он нас варао лажним обманама и обрицањем, а пронтле недјеље видјели смо, да то ништа друго није до невоља јад и голотиња. Данас ћемо се обући у новога човјека покајаћемо се, и као што у пепелу тужаху и плакаху Ниневљани плакаћемо и ми са гријехова својих.. А зашто треба плакати? Плач је спољашњи израз осјећања туге за изгубљеним и пропалим. У дремовчом сну гријешења пропустили смо толико часова, толчко добра; у њима пак пропадоше нам толике наде, толике заслуге, толико спасење. Па зар да не плачемо за изгубљеним благом, пропалим временом?! Зар не ћемо на развалинама морала плакати, као што Јудеји плакаху на водама Вавилонским, сјећајућн се Сиона 3 ), Зар не ћемо као св. апостол Петар покушати плачем оправдати одрицање од Христа, вјере и цркве? 4 ) Зар не ћемо као Давид сузама натапати постељу своју и гријех искајавати?! 5 ) Зар не?! Ах да! плачемо и сузе лијемо сјећа]ући се блажене дјетињске невиности и као болесник опомињући се здравља, здравља жељно иштемо. Хоћете ли здравља, хоћете ли живота, вратите се натраг, покајте се јер вас и Господ позива: Обратите се л1ени свијем срцем својим в ), и раздеритпе срце своје, а не хаљине своје и обратите се Госиоду Вогу својему 1 ). То је уистини покајање, гдје и душа и срце осјећа, каје се и плаче, јер се стиди старога грјешнога човјека, но кроз сузне очи његове помаља се прамен шарене дуге блажене радости, кад види, да се човјек искреним покајањем може обновити; каје се и плаче, кад види, да су толики дани бескорисно и у неповрат прошли, а радује се у нади на милост Божју, да је за лијепу будућност довољан и један часак искренога покајања. Но уз покајање и стид са прошлога ваља додатп још и чврсту одлуку никад више у будуће не гријешити. Јер шта вриједи један зрачак свјетлости, који блесне за један тренутак у густом мраку дубоке, подземне тавнице? ТНта вриједп једна трака сунца за широко ледено море високог сјевера? Зар је, мислите, у истини опроштено «) Јев. 18, 16. 2 ) П. Кор. 6, 2. 3) Пс. 136, 1. *) Јов. 21, 17. Ј ) Пс. 6, 6. в ) Јоил 2, 12. >) 2, 13.