Istočnik

Бр. 12

ИСТОЧНИК

Стр. 275

Како да св живи у миру? узвикнуо је ЈоиГгоЈ кад се одрекао редигије како да живим у миру, када разум ослабљен начином живота иада у сумњу о узроку самога живота? Кад човјек не зна одкуДа је, камо иде, како може живити у миру? Кад се све негира, ко ће ми дати мира? Кад смо изгубили звијезду водиљу, како да имамо мира? А ја силно осјећам потребу тога мира!? Кад не имамо мира, откуд нам снаге да раваамо животом: кад не имамо мира, како можемо поносно носити — не кажем вијенац Хришћански, него вијенац слободе? Критика је јако лијепа и њезини су докази каткад триумфални; ал' душа кад се удаљује од Бога губи правичност и л>убав. Без вјере у Бога и геније пада у прах; и не само у прах, него у блато н кал. Без мира не има радости ни весеља. Слатки снови умилне наде бјеже од душе која не вјерује, која не има религије, као јато птичица поилашених од јастреба." И ето меланколије, ето чемера и жалости. „Ја не опажам живота", говорно је један од заблуђелих иладића својим друговима. „Ја не оејећам друкчије живота него по жалости и досади, која ме дави." И [Јуо 1Лжео]о узвикнуо је: „ Вио сам много срвтнији док сам вјеровао ". Живитн без Бога теже је него трпити најжешће казне, јер нас изједају сваковрсве сумње, дави нас тјескоба срца, а мисли наше ужасно нас муче. Без религије трпи срце н душа; без ње не има никакве радости. „Ох! ја сам млад, — рекао је недавно један младић, — млад сам, па ипак осјећам свуда досаду и чаму, млад сам, ал' ипак земља не има за мене више чара, а не знам узрока томе" ? Зашто ? „За то"! — одговора Јоићчн: „Ми смо несретници, који лутамо по пустињн сумње, тражећи као Израил, у нустињи гдје да разапнемо шаторе. Ми смо под небом без сунца и звијезда, ми смо остали без вође". С тога се демон самоубијстава шуња и привлачи, да прије времена уништи живот; с тога губимо мн поуздање у своје силе, не имамо ни једног чврстог ослонца за спасење; с тога сумњамо о нашој ефимерној ексистенцији, сумњамо о нашем ходању по овој несретној земљи. Ето, до какве провалије доводи безвјерје. Безбожник се премеће и преврће, као болесник у грозници и виче: „Боже велики, Боже велики, шта значи тај сан". Ето Господо! Такав је живот без религије!! Ал, ни то није све. Још има нешто страшније.