Istočnik

/ / / Стр 284

источник

Бр. 12

крст. На десном крилу фасаде налази се мраморна плоча еа нозлаћеним натписом: Георгије ЕранковиЛ, а с лијеве стоји натпис: Српском народу! Цариградска патријаршија. Избор новог иатријарха. За васељенског патријарха Цариградског изабран је Јоаким Ш. Избор је и царском ирадом већ потврђен. Његова Светост, нови патријарх Јоаким Ш. рођен је у Цариграду 18. јануара од оца Димитрија и матере Теодоре У мирјанству звао се Христо. Прву наставу добио је у народној школи Рахеохорија. Осјећајући склоност монашком животу, напусти Цариград, оде у Св. Гору и ту се замонагаи. Са Атона оде у Влашку некоме владици, код кога је као јерођакон вршио службу ђаконску; из Влашке оде у Веч, гдје је при грчкој цркви св. Георгија провео неколико година као ђакон, изучивши ту уједно добро и њемачки језик. Год. 1860. дође из Беча у Цариград, гдје постане други ђакон при патријарху Јоакиму II., а за тијем постане на брзо и протосинтјелом. Послије пада Јоакима II. буде отпуштен из службе, те је у том стању провео годину дана. За тијем буде назначен и посвећен за митрополита варњанског. Године .1874. буде премјештен у Солун, гдје је управљао црквом до 23. октобра 1878. године, када буде изабран за патријарха. Поставши патријархом отпоче Јоаким П1. свој бла1 отворни рад. Владајући добро турским, румунским и њемачким језиком, а уз то богословски образован, те одликујући се ријетком енергијом и тактом, поЕсазло с*.е Јоакил П1. као одличан поглавица цркве. Он је довео у ред економно стање патријаршије, преуредио је лграду патријаршку, отворио сопствену штампарију, а 1. окт. 1880. г. засновао је и орган иатријаршије Цариградске : „'ЕххХгјасасгахг; 'АХгј&гса" — „Црквена Истина." 1879. г. отворио је у Цариграду централну свештеничку школу; засновао је дозволом св. руског Синода — у Москви „подворје васељенског престола" ; наредио је ученоме Грку Мануилу Гедеону, да састави каталог свију цариградских патријараха од оснивања цариград<'ке епископије; енергично се борио са свима злоупотребама код свештенства и народа, и у опште — како пише Атински професор Диомидис-Кириакос — ни један патрнјарх поштБедњих времена није се одликовао толиком плодотворном дјелатношћу, као Јоаким 1П. Са свога рада стекао је ријетког уважења и љубави код Грка, да су га назвали хорисраГо;-ом патријараха познијих времена. Год. 1883. 9. децембра етицајем прилика и околности напустио је патријаршију, пропутовао је св и јеста и Александрију, а по том се настанио у своме постригу манастиру Милопотамосу на св. Гори. По смрти александријског патријарха Софронија IV (22. авг. 1899.) позван је од александријске пастве да заузме катедру св. апостола Марка, но ову понуду и позив Јоаким Ш. је одбио. Склонивши се у свој постриг служио је и молио се Богу, гајећи своје маслине и лозу. Промислом Свемогућега би и опет позван Јоаким П1 да заузме катедру патријараха цариградских, бројећи се као 254. од постанка ове патријаршије.

3

[

Читу л е.

Михајло Кнежевић, витез ордена Франца Јосифа I., поеједник грађанске и војене јубиларне К Јлајне, савјетник земаљске владе, преминуо