Istočnik

Сгр. 302

иоточник

Бр. 13

има уши, нека чује и послуша пошљедњу вољу Христову! Хоћеш ли царства и вјечна живота, човјече, прими, узми иа се крст; паднеш ли, клонеш ли под тешким теретом крста, окрени се Богу, Шему се за помоћ обрати. Он ће те саслушати, чуће те, и Син ЕБегов ће ти у помоћ притећи и бићеш спашен. Будеш ли до смрти у вјери, сједићеш на пријестолу славе Христове, на земљи ти обећаном, јер ће небо и земља проћи, али ријеч Господња никад. Нрионимо дакле љубазни моји сјећајући се Христових мука и страдања око крста свога; понесимо га собом, јер ће он бити сила и заштитник наш у животу нашем, биће звијезда водиља живота нашег, водиће нас путем истине и правде, љубави и добродјетељи. ГГролијмо сузу над гробом Христовим; закунимо се над светом платнтаницом светом лику Христову, да ће мо вазда Њега у срцу своме носити; обећајмо, да ћрмо живот у сјећању на ЕБега проводити, слика Шегова да ће у душама нашим вјечито урезана бити, и тада ћемо, са таквом искреном и правом чежњом и љубављу према Христу, моћи сложио понијети крст и поћи за Христом и у Христу бити и само ћемо тако моћи достојно на сусрет изаћи и поклонити се свијетломе васкресењу ГБегову. Амин. По руском. Р—ћ.

О користи истинитога и срдачнога покајања. — Из „Бесједа с Христом" превео 1Ј. М. Спаситељно покајање је основ и почетак светога живота; јер гдје је истинито покајање, тамо је отпуштење гријехова; гдје је отпуштење гријехова, тамо је божја благодат, тамо је Христос; гдје је Христос, тамо су Њсгове заслуге; гдје су Христове заслуге, тамо је задовољење за гријехе; гдје је задовољење за гријехе тамо је правда, тамо је радосна и спокојна савјест; гдје је спокојна савјест, тамо је Дух свети; гдје је Дух свети, тамо је св. Тројица; гдје је св. Тројица, тамо је живот вјечни. И тако, гдје је истинито покајање, тамо је живот вјечни; но гдје нема истинитог покајања, тамо нема ни отпуштења гријехова, ни божје благодати, ни Христа, ни Његових заслуга, ни задовољства за гријехе, ни правде, ни спокојне савјести, ни св. Духа, ни св. Тројице, па ни живота вјечнога. Зашто дакле доцнимо ми с покајањем, ради чега га с дана на дан одлажемо? Ни дан јутрошњи ни истинито покајање не може бити у нашој власти, јер не само о јутрошњем, него и о сваком дану ваља нам дати одговор на суду. Није толико извјестан јутрашњи дан, колико је извјеена нераскајаном погибао. Бог је покајнику обећао опроштење, али није обећао будућега дана. Христово задовољење не може нигдје бити, осим само у скрушеном срцу. Безакоња ваша раставише вас с Ђогом вашим и гријеси ваши заклонише лице Његово од вас, говори пророк Исаија (гл. 59. ст. 2.), но покајањем к њему се повраћамо. Признај свој гријех и покај се за њ, тијем ћеш упознати Бога Христом умилосгивљенога. Расупу као