Istočnik
Бр. 14
ИСТОЧНИК
Стр. 325
тргнете и бољим путем пођете на рад н узорно хришћанско владање. Та циљ школе и наша намјера и јесте, да вас што боље спремимо за живот, позив и друштво, у ком ћете служити као вјерни поданици и грађани наше отаџбине. Па ако је који поклизнуо и странпутицом пошао, наша је дужност, да му пружимо руку помоћи и да га одвратимо са крива пута његова, јер хоћемо да будете спремни људи и добри грађани. Али овакво само васпитање земаљско, било би ипак не потпуно и недовољно, јер ми имамо и небесну отаџбину, коју смо гријехом изгубили. И циљ хришћанскога васпитања људи јесте тај, да људе тако образује, како ће испунивши задатак и позив свој на земљи овдје у привременом животу спремити се за онај небесни и вјечни. Данас је тај знаменити дан, када ће те са прага садашњости погледати у прошлост, да позпате себе, јесте ли у свему одговорили позиву и задатку своме као ученици наше велике гимназије; али и као синови наше св. православне цркве. Испитивајте дакле своје погрјешке, које су сметале напредовању вам у науци и владању, и упоредите их са вољом ваших учитеља и са законом школским; зароните у дубину срца свога и душе, испитујте мисли, жеље и намјере своје, сравните их са моралним законом и вољом Божјом, па ако видите, да у свему има још много недостатака: трудите се да се за времена поправите, и не пуштајте у немар дар Вожји у вама. Вријеме лети хитро, муњевито, као стријела, и неће се много пута и сваке године понављати овако разрачунавање између нас и вас — свему има краја и свршетка. И када дође судњи дан и Небесни Господар позове вас на одговор, тешко тада оном неваљалом слузи, који је закопао повјерени му таланат у блату немара и заборава свога, а благо оном ; који Му га врати умножено двоструко и петороструко, јер ће над многијем бити шсшављен, јер Ле уЛи у радосш госиодара свога (Мат. 25, 21). Амии.
Обред обручеша и вјенчаша првобрачнијех у XIII. и XIV. вијеку. — Приопћио: Јереј Дим. Јанковић, конс. савјетник. Научним истраживањем сазнало се, да је у добу од XIII. до до XVII. вијека у Руској православној цркви било три начина вјенчања: кратко, средње и оппшрно вјенчање. Разноликост тијех редакцпја састоји се у количини молитава и обреда. Чин обручења није се