Istočnik

/ / / Стр. 374

ИСТОЧНИК

Вр. 10

то су са свих страна биле притисиуте од непријатела. Дакле ни унутрашњи ни спољаптљи живот цркве није био доста јак за увађање такових одежди. Већ сам овај факт противурјечи свима реалним условима — као што ћемо дал>е видјети — при којима су црква и хригнћанство ступили у свијет. Једном ријечи треба да се сасвим одбаци мишљење о непосредној установи васгагпт уев^ит од стране а постола а рго&та е1 соттигпђиа сИвћпс^агит 4 ). Али ће свакако бити сихурније и истинитпје, да су богослужбене одежде клирика примљене н позајмљене у вријеме апостола, или најдаље у вријеме њихових најблнжих шл>едбеника п то из одежда старозавјетног свештенства, прекопиране с њих и начињене по њиховом обрасцу тако, да су се у доцнијим вијрковима са свим разликовале од обичног свјетовног одијела. Овоме мишљењу положили су темељ литургисте XII. и XIII. вијека. Овај је период знаменит особито у истраживању и испитивању црквеном, али је он и вријеме особитоме цвјетању символпке. У то је доба настало велико интересовање за библију и све се готово сводило на символичко тумачење. Тако је символизам завладао био и у тумачењу левитских одежди. Полазећи нак од тога становишта, да је открпвена старозавјетна религија основ ново-завјетној, тадашње су литургисте особито настојале, да у истраживању посташса одежди нађу аналогнју међу старим и новим завјетом, те су с тога одежде пошљедњега довели у свезу са одеждама првога, тумачећи њихову символичност, а левитске су одежде узимали као прототип хршпћ. одежда. То је гледиште и било узрок, да су се у то вријеме почели сједињавати у поједипим црквама са богослужбеним одеждама, особито са еппскопским, разне допуие и додаци, да би сродство и аналогија ме^у старо-завјетним и ново-завјетним одеждама бшга јаснији 2 ). 0 томе нам најбоље сведочи Валафрид Страбо (УаШпДиа В^гаћиа), писац IX. вијека кад каже: „Неки су били учинпли у црквеним одеждама којокакве дометке, или ради тога да подражавају одеждама, које су носпли старозавјетни свештеници, или пак да би увели мистичко тумачење" 3 ). Ока тврдња о позајмљивању богослужбених одеждп од старозавјетног свештенства у првобитној цркви хришћанској, коју су мзнијели литургисте IX.—XIII. вијека; имала је и послије њих знатнпх представника 1 ).

*) Вопа. СН. ор. БИ). I. сар V. со1. 41; соп^. сар. XX. со1. 324. 3 ) Кг1е§\ С11;. ор. у КгаизЧ у Кеа1-Епсус1. В. П. 8 184. сп^. Воск. Сге8сћ1с11<;е <1ег Ниггомасћеп ОелуапЛег (Зез МЈМеЈакегз. Вопп. 1859. Н. I, 8. 414 3 ) Уа1а1:г1с1и8 8<;га1)и8 Ги1;1епз18 шоиасћиз: Бе есс1ез1а8Г,1сагига гегит ехогб.118 е!; хпсгетеакЈз сар. ХХ1У. у Мл^пе, Сигз. сотр1. 8ег. 1а1. 1 114. со1. 95*2.