Istočnik

Вр. 16

ИСТОЧНИК

Стр. 37?

вали заповијести Његове. Његова ]е заповијест ето и та, да се ми познајемо ме^у собом као браћа, као браћа да живимо. Који не зна у сваком човјеку брата, тај ни Вога не зна. „Који говори познајем Га, а заповијести Шеговитех не држи, лажа је, и у њему истине нема" (I. Јов. 2, 4.) А „Он не гледа ко је ко' ,; (Гал. 2, 6.), него гледа какав је ко. Он не ће да зна за богата и сиромаха, за власника и најамника, за стара и млада; Он нас не дијели на трговце, занатлије, званичнике, се-љаке, на госноду и негосподу; пред ГБим смо сви једнаки, пред Њим само дјела наша говоре: осуђују нас или ваграђују. И дао нам је заповијести Своје, да знамо шта ћемо и како ћемо радити, да не будемо осуђени, него да нас награди благословом Својим за кратког овог вијека, на овоме свијету, а на оном да нас уведе у живот вјечни царства славе Своје. Па ето, лубазни Хришћани, Његова је заповијест, да међу нама буде љубав у свима данима живота нашега и у свијем односима живота тога. У бризи за спасење ваше, ево ме, да покуцам на савијести и самосвијести сваког од вас. Питам тебе, браге, који мећеш на се руво богато и сједаш за пуну триезу: да ве плаче сиротиња на те? није ли залогај који на богатој трпези твојој неираведно закинут од брата твога, који данас једва кором хљеба нарањује себе и нејач своју? да није који дио раскоши, која те окружује у дому твоме, с клетвом сиротињском? Трговче! каква је мјера твоја, какова ли вјера? гомилаш ли благо пријеварном ријечи неукијех, потребнијех? Званичниче разног положаја, да не огријеши душу своју на столици, са које треба само правда и закон да збори „не за љубав гадног добитка, него од срца" (I. Петр. 5, 2.)? Приступнте и сви други, који течете рукама својима, па ми реците: е да ли вам је течење праведно? Сељаче! твоја дјела изливају ли благослов Божиј на жуљеве руку твојих?И ти сиротињо, и тебе питам: кора хљеба сува, што је ужијеш, имаш ли је без пријекора савјести, с правдом Божијом ? О! кажите сви. испитајте сваки себе, јер то од нас тражи Бог, који и не ће да ко погине, него сви да дођу у покајање" (II. Петр. 3, 9.). Колико је љубави у свију вас, љубави ме^усобне, љубави у дјелима вашијем? јер не заборавите, да нам Бог заповиједа: „Ко љуби Бога, да љуби и брата свог!" (I. Јов, 4, 12.) А писано је у књизи Закона Божијега и ово: „ако ко рече: ја љубим Бога, а мрзи на брата својега, лажа је; јер који не љуби брата евојега, кога види, како може љубити Бога, кога не види?" (I. Јов. 4, 20.). А „ако језике човјечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као зконо које звони, или прапорац који звечи" и „ако знам све тајне и