Istočnik

ћр. 20

источаак

Г>гр. 409

је била звонастог облика, обухваћала је цијело тијело, а имала је само један отвор за главу. Она је била без рукава и прореза, а личила је на плашт (кабаницу), чији су се дијелови са стране обичио подивали на руке. Као све друге, тако је и ова одежда узета за богоелужбену употребу из свјетовне ношње и употребљавана за литургичне сврхе, упоредо с тим била је и у домаћој употреби. У свјетовној употреби пенула се испрва сматрала само као хаљина, коју су носили људи из ниже класе; а богатијн су је употребл>авали само као одјећу при путовању, да би се заштитили од кише и од хладноће, уез1лтеп1ит ктегапиш аи1 р1иУ1а1е. Али је и у томе погледу настала промјена: пенула је била обична и уважена одјећа и код људи из виших сталежа. Тако је император Макрин (218. г.) раздавао раепи1ае со1опз гозе1 (гиззе!?); у Тсодосијевом Кодексу (438. г.) царском се одлуком забрањује сенаторима, да носе вјештачку хламиду, а мјесто ње као свјетовну одјећу, да восе раепићу 1 ). На ту је форму била пенула такођер и код државних чиновника. Сад нам је дакле лако разјаснити, како је она постала службена одјећа код клирика и почела се употребљавати при богослужењу. У прилог томе да је фелон, или пенула, а на пошљетку планета и казула, била одеждз не само искључиво литургична, већ и обична одјећа не само духовних лица, него и свјетовних, која су била од знатног положаја, имамо више свједочанстава. Тако споменути мозајици цркве св. Георгија у Тесалији из IV. вијека показују нам епископа и пресвитера у фелону (пенули), али нам исти мозајици показују у овој одјећи и свјетовњаке Кузму и Дамјана 2 ). Касијан (-ј- 418.) говорећи о египатским монасима, вели између осталога: ка рЈапе^сашт (уе^тш) 81ши1 аЦие Јнггогпт ргеМа е!; ашђШопет Деу^ап!; 3 ) т. ј. монаси су избјегавали ])1апе1ат е!: 1 )1ггит с тога, што су оне- биле знаменита одликовања (ргеИа), те бп могле у њима побудити частољубље. У равенској катедралној црквп св. Виталија, коју је саградио Јустинијан (547 г.) насликан је еп. Максимилијан у горњој одјећи — планети. Али, готово из тога доба, (533.) постоји једно предање о епископу Фулгенцију, гдје се саомиње да су му многе личности, кад се он враћао из прогонства, изишле у сусрет, које су биле одјевене у планете 4 ). Интересантиа је и примједба, која се односи на одијело од свршетка VI. вијека, што се налазило у Јована Ђакоиа, биографа папе Григорија Великог. ГБегову

» ') КпејЈ. си. ор. у Кгаиа'а у К. Еас. В. П. 8. 202. 2 ) Кпе§ сН. ор. у К.-Кпс. В. П. з 203. 8 ) 1ћМ. 8. 204. *) ТгшШт ВЈед поМНит сге\'Ц, и4 р 1 апе11 з аи1з зирег Ри^епИит ^га1ап(;ег ехраизЈз гере11егеп1 гтћгет . . . Кпе§ С1(; ор. у Кгаиз'а у К, Еис В. II. з. 204.