Istočnik

Стр. 494

ИСТОЧНИК

Бр. 21

А Игњатије одговорн: „Оног, који је на крст узнио мој гријех са зачетником гријеха и који је сав гријех демонски и ево неваљалство нроклишао и под ноге онијех бацио, који га у срцу носе!" Трајан га запита: „Ти дакле носиш у себи распетога?" А Игњатије одговори: „Јесте, јер је написано: становаћу у њима и ходаћу с њима!*' На то Трајан пресуди: „Наређујемо да Игњатија, који тврди, да у себи носи распетога, војници окују и у велики Рим одведу, да на увеселење народа буде плијен дивље звјеради." Када је св. мученик саелушао ову пресуду радосно узвикну: „Благодарим ти Господе, да си ме савргаене љубави према теби достојним пронашао тијем, што си ме са апосталом својим Павлом у гвоздене окове оковао"! — Када је ово изговорио и веселим срцем окове примио, помолио се прво за цркву и препоручивши је сузним оком Господу, као предводник ован, који отлично стадо предводи, буде од војника дивљачком суровошћу ухваћен, да га у Рим одведу, гдј& ће постати плијеном крволочне звјеради. (Свршиће се.) О времену постанка црквених одеткда. — К. С — на 0 руског Драго К. Урошевић, свештеник. [Сребреница.] (Наставак). Ово мишљење није никако оправдано, јер је оно — само нагађање, које нема у свој прилог готово никаквих основа. По нашем мишљењу приближно до конца П. вијека није било међу богослужбеним и обичним одијелом никакве разчике, не само по форми, него и по употреби; т. ]. у то вријеме и једво и друго одијело могло се употребљавати, како за литургичке сврхе, тако и у домаћој употребиг Па и сама простота (једноставност) хришћанског богослужења у првобитно вријеме, које је имало карактер простих састанака вјерних ради опште молитве и „ломљења хљеба", не даје повода сумњи, да се у то вријеме у одијелу, што се употребљавало при богослужењу, установила каква му драго принципиелна разлика са домаћим, обичним одијелом. ПЈто се тиче апостола, њих су и саме околности, о којима смо прије говорили 1 ), приморавали да једну те исту одјећу носе, како у обичном животу, тако и при богослужењу. Тако су исто и њихови прпјемници — приближно до краја II. виј. — могли употребљавати

х ) Види о том у почетку овог члзнка.