Istočnik

Стр' 564

источник

Бр. 24

44.), Из пошљедњих ријечи Исусових јасно се види, да „браћа Господња" до времена нијесу вјеровала у Његово месијанско достојанство. То се види у прва три Јеванђелиста: Мат. 12, 46—50 ; Марк. 3, 21, 31—35; «Лук. 8, 19—21. Кад су књижевници из Јерусалима раструбиди, да Христос чиви чудеса помоћу кнеза ђаволскога, до|оше мати и браћа Шегова да Га зову. Кад Христу јавише жељу матере и браће Његове, одговори Он: „Ко је мати моја или браћа моја? Мати моја или браћа моја јесу они, који слушају и испуњују вол>у Божју". Јасно се исказује мисао о првсбитном невјеровању „браће Господње" по свједочанстну св. Јована 7, 2—7, јер су тражили да Исус „јави Слбе свијету" (ст. 4), јер (ст. 5) „ни браћа Његова не вјероваху Га" и насупрот апостолима припадали су још свијету (ср. Јов. 7, 7 са 15, 19). Напротив послије васкрсења и вазнесења Господња, браћа ЕБегова по Дјелима апост. 1, 13—14, стално пребиваху у Горници Сионској и сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у молењу. Ширењем вјере и утврђењем цркве Христове, браћа Господња заузеше у цркви високе положаје, у исгој мјери са апостолима, мада се ипак разликоваху од њих: I. Кор. 9, 5. Највећи углед међу браћом и у цркви јерусалимској уживао је св. Јаков, брат Господњи (Гал. 1, 19; Дјела ап. 12, 17; 15, 4—29; 21, 18 и даље), кога је ап. Павле цијенио као равног ап. Јовану и Петру. Томе Јакову, по свему припада прва посланица у реду „саборних" (Јак. 1, 1); седма пак саборна посланица ап. Јуде припада „брату Јаковљевом" (Јуд. 1.) — Јуди, тако^е брату Господњем. У каквом сродству са Господом стајаху у Јеванђеоској историји поменута браћа и сестре Господове ? По примједби Фараровој тим се питањем бавише многе књиге и расправе: докази с обје скране подједнако су јаки, тешкоће појединог мишљења тако су очигледне, да догматички истраживати позитивно рпјешење тога питања противило би се интересима паметног испитивања (Живот Ис. Христа, превео са 30. енглеског издања проф. А. П. Лопухин, стр. 61, 681). Саглашавајући се у томе да то питање и не даје позитивног ријешења, ипак ћемо указати на главне правце у његову разрјешавању и учинићемо релативну оцјену тих ријешења. И у старој цркви и у ново вријеме опажала се ова три мишљења с обзиром на то питање. I. Прије свега да видимо, шта вели западна хршишћанска црква. Главни представник тога питања у старо вријеме био је блажени Јероним. По његову мишљењу браћа Господња бјеху Христу браћа од тетке, по сестри Богоматериној. „Ми сматрамо, говори бл. Јероним,