Istočnik

Огр. 568

источник

Бр. 24

и потребу поштовања Њевиног) исказивали су своје мишљење, да су браћа Господња била у правом смислу браћа Христу по тијелу, дјеца Марије, матере Вожје и Јосифа, коју су взродили послије Исуса Христа — Првенца (Мат. 1. 25; Лук. 2. 7). У новије доба мишљење то дијеле веома многи протестантски богослови учењаци: Кајм, Пресансе, Креднер, Влек, Хофман у коментару на посланицу Јаковљеву и многи други. Пошледње мишљење тражи себи ослонца у буквалном значењу грчке ријечи „брат — абеХсро?" (по Исихију: оЕ абеХсроЕ — који су из једне утробе изашли). затим у називу Исуеа Христа — Првенцем, (код Лук. 2, 7, и роди — Дјева Марија — сина свога првенца, тбу лЈхмтбтохоу) као и у ријечима Јеванђелиста Матеја: .,и не знађаше за њу (Јосиф Дјеву Марију), док не роди сина свога првенца" 1. 25., напошљетку у опћем тону Јеванђеоског причања о предмету, лри коме се готово свагда (изузимајући Јов. 7, 2—7) браћа Господња спомињу заједно са Матером Његовом. Но сви ти аргументи немају позитивне вриједности. Грчка ријеч абеХсрб;, слично јеврејској — ах , у библијској употреби често означава не брата- у строгом смислу, него сродника у опће (Вит. 13. 8; 14. 14; 29, 12, 15; 31, 32, 46; Лев. 10, 4; 1. Пар. 23, 21, 22), могуће је дакле да су и „браћа Господња" били н. пр. браћа од тетке Господу, или полубраћа његова, или можда су напошљетку стајали у другом ком степену сродства са Господом. Грчко тсригсбтохо; фактички изражава идеју супротности међу првенцем и доцнијом дјецом (у том смислу оно управо означава пр>тивност значењу ријечи [лоуоугуГјС, јединородни), но оно само није адекватно јеврејском бехор (првородни), пошљедње отуд и не садржи у себи споменуте супротиости; него представља апсолутно означавање сваког г разверзагош,аго ложесна" (см. н. пр. Исх. 13. 2; 34, 19). Но ако се доказ на тај начин ослањ I на немање у грчком језику ријечи, која одговара јеврејском бехор, то он нема вриједности. Фактички и јединац се називао првенцем, бехор , као што се јасно види н. пр. из жеље Јеховине, да му се посвете сви првенци израиљски (см. цит. мм. и Чис. 8, 16—17), мада у кога од њих и не било нм браће ни сесгара (ср. Исх. 12. 29). Нема вриједности ни закључак, нзведен из ријечи јев. Матеја: не зна^аше, докле (гок, об) . . . . Израз докле (јеврејски ад-ки) по употреби у Библији означава неопредјељену дужину времеиа или стања и одговора изразу: никад; н. пр. Ис. 46. 4: Азч> всмт>, и дондеже состар4етесл, Аз г б зсмб. Бит . 28, 15: не имамт. теб-ћ оставити, дондеже сотворити ми всл. алика глаголахт. (ср. још Бит. 8. 7; Вт. 34, 6; 1 Цар15, 35); пс. 109, 3: сћди одесиуго Мене, дондеже положу враги твод... Из тих ријечи види се, да израз тај у врло много случајева не овна-