Istočnik

Стр. 14

ИСТОЧНИК

Вр. 1. и 4.

малољетних сирота. Неугодно је растати се с тоилим и угодним заклоном и изаћи на мрдз и вјетар; али је још неугоднији пријелаз из топлог родитељског наручја у стање сиротовања. Једне сироте немају или оца или матере, а друге — немају ни оца ни матере, праве су сироте. Положај сирота у сваком овом случају жалостан је. Тако, жалостан је положај дјеце, која изгубише или оца, или матер. Тегако је наћи таке удовце или удовице, које би лако и с успјехом могле сносити у одношају према својој дјеци двоструку обвезу — оца и матере. Док је жив отац, мати има више и прилике и времена, да се бави васпитањем дјеце; њу неће одстранити од те дужности, која се тиче поглавато матере, па да се брине за свакдањи хљеб, што спада на оца. Смрћу његовом прелазе те тегаке бриге на њу, и с тога њезин лични надзор над дјецом мора да слабн, јер се због разних домаћих брига мора често удаљити од куће, или, ако и остане код куће, мора много времена потрошити и на оне гране господарства, за које се прије није старала. Неспособност жена за мушке послове бива често узроком растројства цватућег господарс.тва а због тога не мале жалости и за матер и за дјецу. И ако со удовица поново уда. и роди другу дјецу, може се положај сирочади још погоргаати. Уз то има и лакоумних матера, које се радују смрти мужевљевој, нарочито ако је био строг, па по смрти његовој стану живјети тијем слободније, гато су већма осјећале над собом власт и стегу за живота његова, па заборављајући материнске дужности, стану тражити свјетске забаве, о којима су одавпо сањчле. Не треба ни да говоримо, како су несретна дјеца у таких матера. Није мање, ако није већма жалостан положај и оне дјеце, ако изгубе матер, разумије се, добру и уредну. Мати — то је дугаа домаћега живота. Материњу њежност према дјеци и благотворни отуда уплив њезин на дјецу не може нигата замијенити. У светом писму ставља се љубав материна према дјеци за образац најјаче љубави: Може ли жена заборавити пород свој, да се не смилује иа чедо утробе своје (Пса. 49, 15)? Сам Господ сравњује љубав своју к избрапому пароду с љубављу матере: Као кад човјека тјети мати његова, тако Лу ја вас тјеишти. (Иса. 66, 13; 2. цар. 21, 10; 3. цар. 3, 26). Кад умре мати не ће дијете више наћи оне њежне бриге, оне опрезне пажње према његовим душевним и тјелесним потребама, оне стрпљивости и само* одречења пазећи на њега, коју налази код праве матере. Каже српска пословица: Нема без матере 'Собра свијету. Смрт материна ненадокнадив Но већ са IV. годиштем престао је бити уредником, а излажење ових чланака престаде и не угледаше свјетдо божје све до дана данагпњега. Бар мени није поанато. Зато предајем напгем „Источнику" неотгатампапе чланке, да их по вол>и употреби. Преводилаи;.