Istočnik

Вр. 3.

ИСТОЧНИК

Стр. 65

Како се зове земља, по којој ми идемо, на којој сгоје куће и дрва?... Шта. је то сухо?... Гдје има све воде?... Које је највећа вода ?... Је ли море дубоко?. ТТТта би могло стати у њ па да се не види?... Ко је створио сухо и море? .. Шта је рекао Бог?... Али на вашој земљи има још лијепих ствари. Зађете ли у воћњак — видјећете разноврсно воће са слатким плодом: јабуке, крушке, кајсије, брескве; псшетате ли по своме врту — обаспе вас мирис од љупкога цвијећа: босиљка, ружица, љубичица; одете ли у шуму — ту су разна дрва: вите јеле, борови; изађете ли изван града на отворено поље, или зелену ливаду — тамо су разноврсне зелене траке_, шарено пољско цвијеће, или златно класје од пшенице. И све то, воће, цвијеће, дрва и траве зове се једним именом: биље. Како се зове једним именом воће, цвијеће...? Шта је биље?... И то биље, дјецо, створио је Бог, али му је }<једно дао и снагу, да носи сјеме. Из тога сјемена расте ново биље пепрестано тако, да никада не може ни једно воће, ни цвијет, ни дрво, нн трава изумријети_ Ко је створио 5игље?... Шта је Бог рекао клд га је створпо?... (0. из уџбеника). Кад је то створио ?... Шта је све створио трећи дан ?... Какву је снагу дао биљу ?... Добро. А сад да пређемо опет на видљиво небо. На небу, дању кад је ведро, видимо сунце. Оно нас обасјава и грије, а велико је, врло велико, много веће од наше земље. Дабогме, кад га глодамо одавде, оно је мало. Али то се нама само тако чиаи за то, што је оно врло далеко од нас. Кад би се когод од вас попео само на кулу од цркве па погледао доље, видјео би људе по улицама врло мале и ситне; а и он на кули изгледао би нама на земљн као једна црна тачка. А шта мислите тек, колико је сунце више од куле? Најбржа птица могла би и дању и ноћу стотинама дана летјети, па не би опет никад дошла до сунца. Тако је оно далеко од, нас, зато нам и изгледа тако мало. Док оно сјаји, дотле је дан; кад зађе, насгупа ноћ. Опет једна дивота, опет се нешто лијепо види на небу кад је ведро. По небу, као по каквој плавој ливади, посијано је врло много сићаних звјездица, које дивно трепере и свјетлуцају, а међу шима види се мјесец. Звијезда је тако много на небу, да их нико не би могао избројати. 1 ) На та красна впдјела небеска: сунце, мјесец и звијезде створио је Бог у четврти дан. Од тога даоа почела је земља п створеио биље на њој добивати свјетлост и топлоту од сунца. И од тога дана сунце управља даном, а мјесец ноћу, јер кад се сунце ра|ја, наступа за земљу дан; кад сунце вађе а мјесец изађе, наступа за земљу ноћ. Осим тога према

') 6. Меу, ор. сН. 8. 60.