Istočnik

Стр. 88

1ЈСТ0ЧНИК

Бр. 4

Зашто му је био потребан такав друг? — Да ли се он могао и са животињама разговарати, радовати се и приносити славу Богу? А затнто? — Зато, што животиње немају разума, немају слободне воље што оне не могу говорити. Зато је и рекао Вог: „Није добро да је човјек сам, да му начинимо друга према њему." Што је рекао, дакле, Вог ? — Да видимо. шта то значи: друг према њему. Да ли се жена. као и човјек, састоји из тијела и душе? — Је ли душа њена бесмртна? — Какве моћи има душа њена? — Она, дакле, има све као и човјек, она је једнака човјеку, а то значи да је она друг према човјеку. Шта, значи: жена је друг према човјеку ? Но прије, него што је створио друга према њему, шта је пустио на Ацама? — Шта му је у сну узео? — Шта је створио од тога ребра ? — Како се звала прва жена ? — Шта значи Ева ? — Зашто се Ева звала „мати живих" ? — Како би се могао назвати Адам, кад му је жена мати живих? — Како се зову обоје? — Из чега је, дакле створена прва жена? — Шта мислите, да ли се Адам обрадовао, кад се пробудио и угледао пред собом жену, која му је сасвијем слична ? -— Зашто се обрадовао? — Шта је рекао ? — Што је Бог рекао, кад је створио Еву и предао је Адаму ? Видите, драга дјецо, како је свемогу$и, вјеччи и иремудри С творисаељ пеба и земље створио најљепша створења зеиаљска — човјека и жену, како их је украсио онако дивним способаостима каквијех нема ни једно живо створење на земљи и обасуо их свима могућим добрима и уживањииа, каквима само добар отац своју милу дјецу обасути може Замислите само, колико је драги Вог одликовао и узвисио човјека над свима осталим створењима. Он га је створио по обличју Своме и све што се налази на земл>и, предао у руке њему као јединоме господару и управитељу свега тога. Он му је створио тијело, љепше и достојанственије од свијех тијел^ и у то тијело удахнуо из Себе Самога бесмртну дугиу, за коју је спремио други љепши и бољи рај на небу. Он му је даровао разум и слободну вољу у да могу мислити и дозиавати најсветију вољу Створитеља свог и да могу, ако хоће, по вољи Његовој удесити живот и рад свој. И још више, Он га је, овако лијепог, разумног и доброг, намјестио у рај, гдје бјеше свега у изобиљу, што му је срце пожељети могло. Ако је осјетио глад — ту су била најљепша јела, слатко воће којим је сладио уста своја. Ако је осјетио жеђ —- могао је заграбити и напити се свјеже као кристал бистре водице из безбројних извора и поточића, који су натапали зелена, цвјетна, поља и ливаде. Ако је осјетио умор — могао је потражити пријатну хладовину лис/натог дрвета каквог и лешкати тамо, док га не успава