Istočnik

Бр. 4.

први камен тога града пошкропи крвљу рођенога брата Рема. Колико је у свијету пр »ливено братске крви за престолонашљедство! Ау животу појединих особа зар мало има сличних случајева, гдје долази до крвопролића, зар има мало примјера нечовјечнога поступања брата с братом ? Није томе давно, како су јавна гласила јавила, да је један Енглез држао свога брата у једном мрачном, нездравом подруму и учинио га тако идијотом, уништио му дар говора и мисли и једва је био сличан човјеку по спољашности, — а све из користољубља: млађи је брат наиме хтио га искључити из нашљедства. Тако, користољубље и частољубље бивају често узроком растројству дибрнх братских одношаја. Кло шго у снјетеким одношајима тако и ме^у браћом јест јабука раздора: корист, — због ње се заборавља и сроство. Српска пословица каже: „Ако смо ми браћа, нису наше кесе сестре". Отуда ничу жестоке свађе међу браћом о нашљедство. Догађа се, да један буде особито у вољи оцу, и он се тиме користи на штету браће своје. Отац га поставља јединим нашледником свога имања или му завјешта већи дио имања, а осталој дјеци много мањи. Рђаво поступа син, ако то постигне изванредним угађањем оцу које исказује не толико из љубави према њему, колико из жеље да се користи тијем. Он треба да цијени не само љубав очеву већ и братску, и гријеши, ако занемарује ову пошљедњу, трудећи се да стече љубав очеву и да отуда црпи корист за себе. Због неколико стотина форината, због неког дијела другог ма каквог нашљедства, он стјече себи непријатеље у лицу увријеђене браће и навлачи пријекоре властите савјести, који му могу отровати уживање неправедно стеченога блага. Он гријеши и сам, а и браћу наводи на гријех, оружајући их против себе. Жалосно је то нашљедство, које подиже зид нзмеђу тебе и срца браће твоје. — Каткад бива сам отац узроком тога раздора: гдјекоји син није ни по чем бољи од остале браће своје, но отац му иекако изванредно указује своју љубав и због тога ускраћује другу браћу. Отуда долазп да увријеђена дјеца и не дођу на погреб очев, мрзећи њега и свога брата. Узмимо случај, да је тај брат остао у кући с оцем, дочим су други синови подијелили се с њим и живе засебно, те је онај сам био уз оца на час смрти његове, — и отуда се породила код остале браће сумња, да је он употребио на зло свој положај и измамио од оца оно, нгго је припадало њима. — Ево каквим извором зла може бити иристраност родитеља према једном дјетету! Родртељи у опће дужни су показивати једнаку љубав к дјеца, и не треба да одликују једне пред другима особитом пажњом и мржњом на друге. Ако они привлаче себи ма које дијете као љубимца, не чине му добра већ злој