Istočnik

Бр. 4.

источник

Стр. 93

они ра^ају завмст и мржњу код остале дјеце према љубимцу, а у само његово срце могу посијати сјемена гордости н сујете. Нека ие забораме примјера патријарха Јакова, којега је син Јосиф постао жртвом зависти остале браће само зато, што је био љубимцем очевијем. Узроком непријатељства међу браћом, или у најгорем случају охла^ења братске љубави, бива често сујеша и гордост. Дога^а се, да се брат, који се обогатио и заузео видно мјесто у друштву, стиди незнатне и сиромашне браће своје. Тако је један богаташ забраиио жени брата њезина, који је био сиромах, али поштен и добар, да му у походе долази. Шта више захтијевао је од њега, да никоме не говори за сроство њихово. Но промисао Божји казнио је гордост тијем, што је син богаташев по смртм очевој пао у таку сиротињу, да је морао тражитн склоништа код ујака свога, који негда није смио оцу његову ни прага прекорачити. Кад је богаташ, о коме овај час говорисмо, неморално поступио са шурјаком својим, тим неморалнијим морамо назвати сличан поступак рођенога брата према брату или сестри. Богати и чувени људи нека поступају са сиротом и незнатном браћом тако, као што је поступао Јосиф са својом ро||еном браћом. Као првп достојанственик није се постидио браће своје, простих пастира, пред никим није скрио, да су му они рођена браћа, спремио им лијеп дочек, позвао их у Египат да живе скупа с оцем и дао им је све угодности за добар живот. Јосиф је говорио својој браКи, кад му дсфоше у Египат: ,, ЈЈог иосла мене иред вама, да вас сачува на земљи и да вам избава живот избављањем иревелгаси.п" (Бат. 45 , 7). Овако треба да се понашају према својој сиротој и незнатној браћи сви они, који су се обогатили и чувени постали. Они не треба да заборављају, да им је Господ зато дао земаљска блага, да могу у нужди помагати ближње своје, нарочито сроднике. Оии би били врло неблагодарни и пред Богом својим добротвором, кад би због гордости или шкртоће затварали врата својој осиротјелој браћи. Разлика између браће долази често и отуда, што једни између њих високо цијене своје препмућство пред другима у умном погледу и стога их исмијавају, презиру, понижавају. Не само хришћанство но и сами здрави разум осуђује такву заиста глупу надутост људи, који се држе да су паметни. Без сумње, да постоји код евију народа приновијест о три брата, од којих су два била паметпа а један глуп. Наметни презираху и свакако вријеђ)ху глупога. Овај је добродушно трпио и зато га је Бог наградио. Посао му је шпао од руке, благослов Божји почивао је на њему, а паметна браћа назадоваху. Несрећа им избије надутост из главе, они признају најпослије своју неправду