Istočnik

Вр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 107

Дакле сва историјска вјероватност и остали важни узроци говоре за то, да св. Лука има право кад вели : „У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа, да се преппше сав свијет." Не спомињући Орознја (VI. 22.) и Исидора Севиљског (Опо 1 . У. 36.) за које би се могло рећи да су пристрасни, Касиодор (Уег. Ш.) и Свидас, од којих је први имао прилике да проучи много сад већ изгубљених извора, а други се налазио међу тада још цијелим споменпцима старога вијека, и који су сачували много драгоцјених фрагмената, обоје сваки на свој начин посвједочавају истинитост догађаја, који се десио седам година прије Христа, а пред смрт Иродову на неколико година ; и чији резултат Тацит, Светоније и Дио спомињу, а св. Лука га једини јасно наводи. Али ево нове тешкоће. Ако и примимо овај општи попис, али како се он могао простирати и на Јудеју, кад ова мала крал>евиаа у то добајош не бјеше државна провинција? Попис се тицао само провинција, а не и савезних краљевина. То је сад питање. Признавајући битну разлику изме^у оних држава. које су присаједињени Рнму као саставни дио државе под именом насеобине н провннције и којима су римске власги непосредно управљале, с друге стране између оних држава, којима је Рим дозволио неку сенку независности, дајући пм од њих самих биране краљеве, јако би се преварили кад би мислили. да су ове пошљедње имале своју самосталну автономију. Ови римски савезници били су фактично, као прије и италијански народи, прави њихови поданици, па, као и ови морали су бити пописани. Тацит (Анпа1. IV. 41.) отворено вели о Архелајовој маленој краљевини у Киликији: „Иов^гиш т тос1ит с1е!'егге сеизив асИ^ећа1;иг ^епа Агсће1ао ге§-1 «иБјес!а." Тако је било и са Јудејом под Архелајем. Не смемо заборавити, гага је била у ово доба ова мала краљевпна и њен краљ у очима Римљана. Државу су сматрали као своју, а краља јој као свога вазала. 1Пто су Јудејима дозволили да над њима влада њихов владар, то су чинили пз опрезпости: они су нм били обрана против немнрних Парћана и Арата. Иначе су поступали с њнма како им се хтјело. Антони]е је Клеопатри, која је искала цијелу Палестину, поклонио један дио ове покрајине. Па напошљетку ако је Ирод и владао, ко га је поставио за краља ? Зар не сенатска одлука, коју је израдио Антоније и Октавије? Зар је он у својој владавини имао оне независности као један фактички