Istočnik

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 117

емрт своју издао је свој пошљедњи рад „Еезвоиз Јгога \Уогк, Бу Бг. ЛУезћЈоИ." То је скуп његових бесједа и чланака, који нам јасно оцртавају погледе овога ученога епископа на многа шгтања савременога живота. На западу. "ј" Фрања Ксавер Краус. Док исток славп јубилеј једнога корифеја свог, дотле се запад завија у црно. На небу западне богословске литературе ншчезла је за увијек једна сјајна звијезда, чији ће га необични сјај ипак још много и дуго освјетљавати. Умрво је славни историк и археолог професор у универзитегу фрајбуршком Фрања Ксавер Краус. Рођен бјеше 18. сетембра 1840. год. у Тријеру. Послије свршених универзитетских наука у Фрајбургу, Вону и Парпзу, рукоположи се 1864. године у свећенички чин, па је био 1872. год. ванредни професор цркв. историје и археологије у Штрасбургу, а 1878. год. редован професор цркв. историје у Фрајбургу, у којем је својству био све до своје смрти. Као такав развио је необичну дјелатност на пољу црквеене историје и археологпје. Прелазимо преко његова обилата рада на црквеној историји, у геојој је (н. пр. дјелом : „Еећгћисћ (1ег Кдгсћеп^езсМсћ^е" у три свеска и др.) заузео једно од највиднијих мјеста, па ћемо бацити летимичан поглед на његове радове из археологије и старе хришћанске умјетности. Ко се латио пера да напише што из простране области старе хрпшћанске умјетностп (иконографпје, архетектуре, скулптуре), тај не може нп пером ударити, или бар не може са успјехом посао доврпшти, а да прије тога не проучи изврсиа дјела Краузова по тој струци. Дјела су та по квалитету ремеци своје врсте, а по квантитету многобројна. Једно од вајинтереснијих дјела из области хришћанске умјетности јесте његова чувена „Евциклопедија" (Кеа1-Епсус1ора,(11е с1ег сћпзШсћеп АћегЉитег. 1882.—1886. у два свеска) коју је, уз сарадњу других стручњака, уредио и издао и од које је, можемо рећи, више него половпну сам написао. Од каквога је то дјело значаја, познато је свакоме, који се интересује за цркв. иконографију, или бави њоме. Да је само њу издао, доста би му било да утврди себи угледан положај у књижевности богословској. Али то је само један дио од његова непрегледног рада. И прије и послије ње наппсао је мноштво научних и ваљаних дјела из те струке. У регистровање, а камо ли у критичко анализовање тијех дјела не мислимо се упуштати, пошто нам ни простор овога листа то не допушта. Споменућемо само њеколика важнија дјела те врсте, која имамо при руци, а то су, осим поменуте енциклопедије „01е сћпзШсће Кипз! 111 Љгеп Игићез^еп АиЕап^еп" (ЕеЈри. 1873.); „Коша зоМеггапеа" (Гге1ћ. 111 В. II. АиД. 1879.); „ЗупсћгопЈаиксће ТаћеПеп 2иг с11гЈ811. Кип8*о'ебс1нсћ1;е" (ЕгеЊ. 111 Вге18^аи, 1880.) и врло опсежно дјело: „ОЈе Сге8с1псћ1е (1ег СћгЈн(;Нсћеп Кипб!" у три дебеле књиге (I. В. I. Аћ1ћ. 1895.; I. В. II. АћЉ. 1896. и II. В. I. АћЉ. 1897.), у којем је изнио историју цјелокупне хришћанске умјетности (сликарства, скулптуре, архитектуре) вчсколике Цркве хришћанске. Износећи пред читаоце „Источника" само блиједу скицу Краузова многострукога рада, која је далеко од тога да буде потпуна слика, намјера нам је била да им обновимо усномену на ђенијалнога научнпка Ф. Кс. Крауса, коме нека је вјечна памет! С. НетковиК. Старокатолицизам. Прошле године умрво је један од најславнијих радника и вођа старокатолицизма професор Др. Јосиф Ланген. Он бијаше чувени црквеноисторик и јед{<н од најшћих к /Шс -цитета у области историје паиства. Изегово чувено