Istočnik

Бр 6.

Стр 129

Спиритизам пред судом науке и Хришћанства. — Написао М. Вержболовичв. [Наставак ] Природна је ствар, да тако пеобичне појаве, ма каква била њихова реалност, објективна или субјективна, пијесу могле остати без објашњавања и изазвале су читав ннз хипотеза и теорија. Ми ћемо узети у обзир само оие теорнје, које стоје на првом мјесту у научном погледу, које су означене авторитетним именима учењака: Целнера, Перти-ја, Фихте-а мл. и Карпентера и излучићемо из њих, што је најбитније. .Лајпцишки математичар и астрофизичар Целнер гледао је, да објасни медијумске појаве потанко развијеном теоријом „о четвртој димензији" у простору. Суштина његових назора је ово: овај свијет, који нас окружава, ми престављамо да постоји у простору, У овоме пошљедњем ми смо до сад знали само за три димензије-сагласно са три форме бића: црте, равнине и тијела. Но ове три димензије одговарају само једном дијелу апсолутног простора, који мора да има четири или више димензија. Ако ми за њих не знамо, то је једино због тога, што се за свако биће по самој ириродн његовој могу замислитп само њему својствене димензије. И тако на мисао о четвртој димензији наводе нас многе појаве у просторним тјелесима, које се не могу објаснити. Тако у простору са три димензије има тјелеса која, будући за ум исто, наочигледно су толико различна међу собом, да се једно мјесто другога не може узети: десна и лијева рука, симетричне просторне фигуре, као објекат и његова рефлексија на огледалу и т. сл. Нојаве симетрије тјелеса не могу се објасннти са тачке гледишта трију димензнја простора, као што се не може објаснити са тачке гледишта дводимензијалног пространства симетријм равнина. Као што се за наочигледну иреставу идентичности симетричних плосних фигура иште познанство са процесом обртања помоћу треће димензије, тако се за то исто односно симетрије тродимензијалних тјелеоа мора признати четврта димензија. Кад имамо иреставу о четвртој димензији, ми лако схваћамо такове појаве, као што су: завезивање и развезивање узала на нити без крајева —- са запечаћеним крајевима, —• ишчезавање материјалних предмета, пролажење једних предмета кроз друге, осгапл.ање прстења у ланац. За то је достатно просто извраћање предмета и привремено премјештање истих у четврту димевцију. Целнер гледа, да наочи-